Grad - drugi deo

Želim da napišem ovo dok me još ekstaza drži. Zato, ako bude nekih grešaka, bilo pravopisnih ili gramatičkih, samo ih zaobiđite.

Danas/juče je bio poslednji, treći dan Trenchtown festivala. Premišljala sam se da li da idem ili da ostanem. Opet kao juče/prekjuče. Na kraju, odlučila sam da odem. Pomislila sam da ne može da bude loše jer će Marčelo da nastupa. Kada sam došla tamo, već je išla neka engleska srednjovekovna muzika. Nije bilo loše, ali sam ja produžila do rege bine. Nisam se pokajala, muzika je tamo uvek fina. Pošto je mojoj prijateljici zasmetao dim od logorske vatre, mi smo se ubrzo vratile na glavnu binu.

Na redu su bili domaći reperi. Iskreno, očajno je bilo! Znam, znam, svima treba pružiti šansu, ali, nekima i treba oduzeti tu šansu. Zaista, ljudi, poradite malo...
Bilo je 23h, što znači da će uskoro da dođe Marčelo. Nadala sam se da ću videti Skaja, jer je on član njegove prateće grupe.

Dok su skidali domaće repere sa scene i dok su se oni žalili na nekorektnost organizacije (samo da znate, više vas nikada neće ni pozvati) prijateljica mi je rekla da Skaj neće nastupati. Moje dobro raspoloženje je nestalo kao balon od sapunice kada naiđe na malo jači vetar.

No, hajde, odlučila sam da budem vesela, ipak je celo mesto gomila pozitivnih vibracija. Jedino mi je bilo žao što nisam juče duže mogla da ostanem. Tako sam želela da čujem Skaja kako peva nešto rege!

U mom razmišljanju me je omeo Marčelo koji je popeo na scenu. Veliki broj ljudi je odmah pohrlilo ispred glavne bine... Prazni ljudi.

Moram da priznam, Marčelov rad mi nije baš poznat. Znam par pesama i to je to. I tako, priča Marčelo, pa repuje. Simpatično mi je bilo. A onda... Iskače Đorđe Miljenović na scenu! O, radosti! Ponadala sam se da će pevati ili igrati, makar i sedeti, a on je zapravo uveo nas u sledeću pesmu. Oko vrata je nosio onaj havajski venac i, naravno, niko ga nije ozbiljno shvatao. On nas je zamolio da vičemo: Nisi je jebao, nisi je jebao... Uglavnom, smešno vam zvuči, ali, meni ima smisla. (Neću da vam otkrijem o čemu se radi, žalite što niste bili tamo.)
Posle se sklonio sa bine, a Marčelo je nastavio. Uskoro mu se i grupa pridružila i ja sam samo čekala trenutak da ritam sekcija zasvira i da mi basovi još jednom unište sve organe. Divan je osećaj, stvarno. Imate osećaj kao da vibrirate, okolo vas veseli ljudi... Divota!

U ponoć sam čestitala prijateljici rođendan. Njoj je ovo bio super provod i iskreno se nadam da će joj cela godina biti ovakva, na način na koji je započela tu sedamnaestu godinu života.

Pesma za pesmom i stigli smo do kraja. Poziva on svog kolegu, Skaja, da mu se pridruži na sceni, opet. Znala sam da moraju da budu Otkucaji. I bili su. Hvala Bogu, taj sam trenutak čekala!
Božanstveno su je izveli! Još kada je u sred pesme ubačen onaj rege, aaaaaaa, milina! Do malopre skačeš, a sada se njišeš. Skaj je imao naočare, havajski venac i ludovao je na bini kao da je njegov nastup. Skaj nas je terao (ne znam koju drugu reč da upotrebim, to je teranje na volonterskoj bazi) da vičemo ooooo i jeeeej. Iz sve snage sam to vikala! U tom trenutku sam imala osećaj da je Skaj ukrao nastup, celo veče Marčelu.
Pred kraj pesme su opet usporili i predstavljali su članove benda tako što su Marčelo i Skaj izvodili fristajl (freestyle). Meni je bilo odlično! Kao da sam na sedmom nebu! I onda se sve to završilo.

Oni su nestali sa bine, ja sam nestala u masi i zaputila se ka parkingu da sačekam tatu. Noge su me opet ubijale, glava me boli, skoro sam bez glasa, ali, vredelo je. Svaki dinar, svaki minut. Jeste da mi je juče/prekjuče bilo bolje, ali, ova završna numera je toliko popravila celo veče da sam još uvek dobro raspoložena. Trenchtown će u magli, dimu logorske vatre i pesku da se izgubi, kamperi će da ga napuste, bine će se sklopiti, a mi ćemo u nama uvek pamtiti te otkucaje srca dok smo bili tamo.

Za kraj, dragi moji, deo teksta Otkucaja (za sve zaljubljene).

Više me ne voliš
u stanju si da me šutneš
hoćeš da odmoriš
neko drugi te vuče

Šta su naši odnosi
kažeš, teško možeš
još uvek da me
podnosiš, da odlaziš

Sve mi se čini da se grdno varaš
jer već sledećeg momenta, ti si tu
batali poruke, spike između redova
želimo se k'o prvi put

Slušam tvoga srca otkucaje
nema niko ko me tol'ko zna
jer tebi pripadam, ti otvoriš me
tebi pripadam, ne reci mi ne