CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Sunday, December 30, 2007

Summa Summarum

Draga Anna Yves,
Bliži se kraj godine, pa sam htela da napravim neki pošteni završetak. Da saberem sve utiske, i pozitivne i negativne, da vidim šta bi trebalo da uradim u sledećoj godini, a šta da izbegavam.
Nisam sigurna da ću svega da se setim, pa ako nešto izostavim, verovatno i nije bilo jako važno. Barem ne za mene.

Prvi par meseci prošle godine su bili veoma lepi za mene. Zaista, uživala sam u svakom trenutku. Naravno, nije sve bilo med i mleko, bilo je tu uspona i padova, ali kada se setim januara i februara, samo mi lepe misli naviru.

U ova dva meseca me još veže pristanak da idem na takmičenje iz istorije. Volim tu oblast koja se radi u prvom razredu, pa sam verovatno i zato pristala. Doduše, jako me je mrzelo da učim, pa sam to otezala i odugovlačila što sam više mogla. Posebno čega sećam iz tog perioda jeste činjenica da sam u dva meseca se razbolela pet puta. Stalno sam kijala, kašljala, i vrlo često mi je curela krv iz nosa. To sam pripisivala umoru i iscrpljenosti. Uglavnom, dok nisam došla u gimnaziju, nije mi curela krv iz nosa. Slučajnost? Ne bih rekla.


Mart

Rođendan. Takmičenje. Ljubav. Takmičenje.

Mart je bio poseban. Prvo, zbog toga što su moji prijatelji imali rođendan, a ja jako volim rođendane meni dragih osoba. Jedan moj prijatelj je imao rođendan osmog marta, i kupili smo mu parfem za rođendan, a ostali momci iz razreda su nama, devojkama, kupili plišane ruže.Kasnije je prijatelj sve ruže sa parfemom špricnuo. Još i dan-danas osetim miris Mediterana na mojoj ruži.
Dva dana kasnije sam imala opštinsko iz istorije. Bila sam veoma nervozna, jer je profesor imao maksimalno razumevanje prema meni, a ja sam to potratila. Sada, ako se osramotim, pa ništa ne osvojim, to mi nije bilo toliko bitno, kao činjenica da mi profesor onda više neće verovati. Sećam se da je profesor likovnog bio u mojoj učionici. Dao nam je testove, a testovi su bili prelaki. Samo me je jedno pitanje jako zaintrigiralo. Naime, pitanje je bilo da napišemo šta je hram Atine, Partenon, postao u V veku, a šta u XV veku. Na svu sreću, zapazila sam taj detalj i tu rečenicu ispod slike tog hrama. Mnogo volim Atinu, pa mi je ovo bilo i više nego zanimljivo. Uglavnom, nadala sam se da sam dobro uradila. Kada sam izašla iz učionice, profesor me je čekao sa rešenjima i testom. On je na brzinu sabrao moje bodove što sam ja rekla da sam tačno uradila i rekao je da bih mogla da pređem. Nisam želela da verujem u to, da se ne bih razočarala. Tog dana sam imala engleski u 17h. Umirala sam dotle od znatiželje, da vidim šta je bilo sa takmičenjem. Pošto sam videla da odgovor neću dobiti, počela sam da se spremam za engleski, kada je telefon zazvonio. Bio je to profesor koji mi je rekao da sam II, ali ne zna koliko poena imam.
Čestitao mi je, a ja sam jedva čekala da završim razgovor da mogu da urličem od sreće. Svi su mi čestitali, a najviše mi se svidelo od razrednog starešine.
Sledeći bitan datum u martu je bio 24-i. To je bio dana kada je moj tadašnji momak došao u Suboticu. Nažalost, tog dana sam imala veoma neugodno raspravu sa roditeljima, pa sam bila ceo dan veoma loše raspoložena. Žao mi je što je to sve tako ispalo.

Posle toga, imala sam tačno nedelju dana da pripremim celu knjigu iz istorije za okružno. Pošto je to bio veoma kratak vremenski rok, direktor nam je svima dao slobodnu nedelju ispred takmičenja. Bila sam jako lenja i sve sam radila, osim pripremanja istorije. Naravno, ostavila sam to sve za poslednji dan i bilo je u stilu drž', pa ne daj! Otišla sam 31-og u školu, uradila test, opet prešla sva pitanja sa profesorom posle takmičenja, i on je bio nešto optimističniji od mene.
Uglavnom, posle toga sam otišla sa mamom u grad i oko 13 h mi javlja profesor da sam prošla i okružno! Ja nisam mogla da verujem! Profesor je još rekao da se sada lepo mogu opustiti, jer sam i to uradila, a još bolje ću da se opustim u Vrnjačkoj banji gde je republičko! Bila sam oduševljena, jer volim Vrnjačku banju. Opet su mi svi u školi čestitali na uspehu i rekli su kako nisu ni sumnjali u mene. Prija to, kada ti drugi odaju priznanje za tvoj trud i rad.


April
Uskrs, Vodeni ponedeljak, prskanje? Rođendani! Rusko veče.

Uskrs i moj rođendan. Dobro, moj i bratov, i ujakov, i još pedeset miliona ljudi. Puno je ljudi rođeno u aprilu. Verovatno zato što je tako divan mesec. Sećam se da je pred moj rođendan, brat nabrao jorgovan, moje omiljeno cveće, i doneo ga u sobu. Predivno je izgledalo, a još lepše mirisalo!
Vodeni ponedeljak sam provela sa Jovanom na Paliću. Bilo mi je super! Išle smo peške, i srele smo mog starijeg brata na rolerima. Bilo je prilično smešno, jer je prvi put vozio rolere. Kada smo se vraćale kući, opet peške, neki mladići su nas poprskali vodom, jer je bio Vodeni ponedeljak. Ja sam bila ispred Jovane, pa sam dobila najviše.Ali neka, nisam previše marila, to mi nije uništilo dan, nego ga poboljšalo. Barem sam izašla iz kuće, a delomično i iz depresije.

Moj rođendan. Svi su mi čestitali, jer su znali koliko ga obožavam! Samo su mi ovi iz škole zaboravili, jer je to bio prvi dan posle raspusta. Ko će toga da se seti... Mada, brzo su se iskupili i svi mi čestitali. Cenim to. To mi je bio jedan od boljih rođendana, a tek proslavu koju sam imala!

Odlučila sam da iznenadim jednu prijateljicu i da napravim rođendan-piknik. Mama je napravila mini sendviče, i kolače. Sve sam to spakovala u kotaricu i otišli smo na Palić. Našli smo idealno mesto na muškom štrandu. Nije nas bilo puno, i žao mi je što neke osobe nisu mogle da dođu. Jako mi se svidela proslava, jer je bilo sunčano i vetrovito. Sedeli smo pored obale i razgovarali. Mislim da je to jedna od najboljih proslava mog rođendana. Jedino što je bilo loše jeste što neke osobe nisu mogle da dođu. Brat i ja smo slavili istog dana, nadam se da je i njemu bilo super! Ako nije, biće jednog dana.
Aprila 26-og je bilo tradicionalno Rusko veče, jubilarno 20-to. Učestovala sam u programu i bilo je interesantno. Sviđaju mi se ruske pesme, poezija i proza. Samo mi je mrsko sve to učiti. Previše sam lenja.

Maj

Republičko. Fenomen zvan Tina. Planovi za leto. Tužni Gaudeamus igitur.
Maja 13. i 14. je bilo i odseli smo u vili Raj koja se nalazi u ulici Raj, a pored vile se nalazi šuma Raj. Takmičenje je bilo sve, osim Raja.
Profesor nije mogao da ide, pa sam morala da idem sa druge dve profesorice. Nažalost. Pogotovo što je jedna profesorica bila odgovorna za mene, ne bih da napominjem koja, ali meni nije bilo veselo.
Test je bio veoma lagan, ali sam ga ja uprskala. Najviše od svega me je bolelo što profesor nije bio tamo, pa sam možda podsvesno to i uradila. Naravno, tu su se desili neki nemili događaji koji su mnogo oštetili, ali ne bih o tome. Dovoljno je što sam već jednom to proživela.
Kada sam se vratila u školu, svi su bili ponosni na mene kao da sam prvo mesto osvojila, a profesor je rekao da sledeće godine idemo na prva tri mesta. Ta rečenica mi je ulila nadu i bila sam spremna za nove pobede.
Rođendani, rođendani. Možda najznačajniji od onda je bio Tinin. Tina je devojka iz razreda koju je profesorica fizike premestila da sedne kod mene na časovima fizike. Brzo smo se skapirale, i ja rešavam zadatke, ona računa. Dobar tandem. Ubrzo je i ona usvojila logiku potrebnu za rešavanje zadataka i ja sam bila izuzetno ponosna na nju. Ona je išla na debatni i bila je član Đačkog parlamenta, isto kao i ja.
Pred kraj tog meseca, pedagog nas je pitao da li želimo da idemo u B. Petrovac na seminar o ljudskim pravima, koji je ujedno i debatni kamp. Nama se to učinila kao dobra ideja, jer obe smo bile osuđene da provedemo letnji raspust kod kuće, pa barem da imamo neki Petrovac. Prvobitno je trebalo nas četvoro da ide u školu u B. Petrovcu gde bismo radili i slušali predavanja.
Moj san! Raspust da provedem u gimnaziji!
Maturanti su završili. Mi smo okitili podijum i govornicu. Premda smo ustali jako rano da bismo sve to uradili, vredelo je. Uživali smo, zabavljali smo se, igrali se, plesali... Profesor istorije nas je nadgledao i on je držao govor za govornicom, kao i Ljuba. To nikada neću moći da zaboravim.
Kada su maturanti došli, i kada smo čuli poslednje zvono i Gaudeamus igitur kako se ori hodnicima, ja sam se naježila jer sam shvatila da ću i ja ovako da pevam za tri godine. A to jako ne želim. Konačno sam našla dobre prijatelje, imala sam uspeha na svim poljima života i ne želim da to nestane...

Jun
Rođendan, ceo razred na okupu. Slikanje je nužno zlo. Opraštamo se od svega što nam je drago.

Rođendan gde je bio pozvan ceo razred. U tenis klubu. Osećaj je bio i više nego čudan, jer su me neke osobe prihvatile kao svoju. Naravno, puštali su se narodnjaci, ali sve u svemu, bilo je lepo videti ceo razred na okupu.
Tu je bio i godišnji test iz srpskog. Toliko sam ga se plašila, ali nije bilo potrebe za tim. U junu sam i dobila prvu peticu iz srpskog na pismenom u prvom razredu.
Slikanje povodom završetka prvog razreda. Očajno, ali zaista. Plus, što smo morali da pravimo pojedinačne slike za album devojke koja je odlazila u Novi Sad.
Ona je takođe organizovala žurku za ceo razred i razrednog. Žurka je bila pretposlednjeg dana, taman kada su se zaključile ocene. Prvi put sam videla da su neki profesori ljudska bića, jer su zaplakali zatpo što Rada odlazi u Novi Sad.
Taj dan sam i predala plakat koji je trebalo da izradim. Iva je prepodne došla kod mene da mi pomogne, a u razredu na času su mi pomogli ostali. Čak mi je i razredni dao novac da odem da fotokopiram nešto za plakat. Taj čos je bio dobar, žalim što sve vreme nisam bila tamo.
Posle časova smo otišli na žurku. Razredni nas je tamo dočekao sve sa pitanjem kako smo završili današnji dan. Zaista je divan, uvek se interesuje za nas. Rekao je da mu je jako žao što imam samo dve četvorke, da je znao, pritisnuo bi me da vežbam matematiku i onda bih bila skroz odlična. I sada ima dana kada se kajem zbog uspeha, ali ponekad shvatim da sam umesto skroz odličnog uspeha dobila nešto vrednije. Žurka je bila u redu, bili su narodnjaci, naravno. Odjednom sam čula prve taktove Californication i ja sam skočila od sreće! Kao i moji prijatelji rokeri. Bilo mi je super. Čak i onaj ružni deo gde se jedan momak opio. I to je bilo dobro, na neki način, jer smo se svi brinuli za njega, kao pravi razred. Možda nismo najbolji razred po uspehu, možda imamo najviše neopravdanih, ali u takvim trenucima smo tu jedni za druge.
Poslednji dan je bio u stilu tralalala, gotova je škola! Zaista, tako je brzo proletela, da nisam ni shvatila koliko sam dobila i koliko sam izgubila.


Jul
Nova frizura. Raskid. Spoznaja da postoje ljudi koji brinu za mene i Bački Petrovac.
B. Petrovac mi je bio preko potreban. Baš sam se radovala što ću nedelju dana da budem izvan kuće i što ću možda malo da zaboravim na probleme.
Jula 14-og smo krenuli iz Subotice u Novi Sad. Branka je iz Novog Sada išla na koncert Rolling Stones-a, a mi smo odatle išli u B. Petrovac. Pred sam put sam upoznala ostatak ekipe. Bilju i Maria sam već od ranije znala (iz viđenja), a Tanju, Luku i Vukicu sam prvi put u životu videla. Ovo je baš obećavalo... Uglavnom, Tina i ja smo se dogovorile da ćemo da se konsultujemo šta ćemo sve da ponesemo. Naravno, mi to nismo uradile. Prethodni dan sam dobila MP4 i prebacila sam svu muziku koja se Tini dopala, pa smo do Novog Sada pevale. Pre nego što smo stigli u B. Petrovac, svi smo se dobro upoznali, jer ipak, bolje je da se mi međusobno poznajemo, u slučaju da se neko zagubi. U B. Petrovcu smo Tina i ja shvatile da smo poneli sve iste stvari. Od japanki do tonika za čišćenje lica. Slučajnost? Sudbina? Nemam pojma...
Bila sam dosta depresivna, i opet sam razmišljala da li moj život ima smisla. Setila sam se prijatelja koji su me podržali i govorili da ne klonem duhom posle raskida. Hvala im na tom, stvarno su divne osobe.
Na seminaru smo imali predavanja o ljudskim pravima, a posle toga debate. Zaglavila sam u jednom groznom timu, ali na svu sreću, imala sam jednog normalnog u timu.
Član mog tima je bio divan prema meni, zaista. Svaka mu čast što me je održao koliko-toliko normalnom. Devojka iz našeg tima je apsolutna budala i nije je ništa interesovalo. Jednostavno, htela sam da joj kažem sve što smatram da joj sleduje, ali bi me prijatelj smirio i rekao da smo nas dvoje iznad nje i da tako treba da se ponašamo. Zaista, jako dobar momak i stvarno mu hvala na svemu!
Tamo sam upoznala divne ljude i zbližila sam se sa ovima iz mog grada. Stvarno, prijalo mi je jako! Zaboravila sam probleme i videla sam da ima ljudi koji te iskreno vole i brinu se o tebi. Znači, seminar je bio uspešan.


Ceo letnji raspust mi je bio obeležen radom na jednom projektu i viđanju sa meni dragim ljudima. Nije bilo tako loše.
Imali smo jednu malu akciju pre nego što sam otišla na godišnji. Nije bila loša, bila je za Dan mladih i baš sam uživala pričajući sa decom i mojim vršnjacima. Dobro je kad znaš da ne smaraš druge. I da neke osobe interesuje šta ti imaš da im kažeš.

Krajem avgusta smo otišli na godišnji u Mađarsku. Sve vreme sam se bunila kako neću da idem, kako je loše, a na kraju je ispalo odlično!
Videla sam jednog dana odlične starke, a već je bilo vreme da zamenim moje crvene. Ne da ih se odreknem, nego da upotpunim svoju kolekciju. Kupila sam predivne, poluduboke, u indie stilu. Divne su, zasenjuju sve ljude kada ih obujem. Savršenstvo u malom.
Jednog dana sam na MTV-u videla top 10 RHCP. Sela sam da pogledam, jer nisam imala šta pametnije da radim, a i znala sam neke pesme. Prosedela sam ceo sat, a isto sam i uveče uradila. Fascinirao me prateći glas i gitara. Kasnije kada sam otišla do tetke, proverila sam ko je to i otkrila da je to Džon Frušante. Od tog trenutka sam želela da znam sve o njemu. Počela sam da istražujem i da sve više volim ovog neobičnog gitaristu.
Tu negde sam otkrila svoju ljubav prema jin jangu. E, to je savršenstvo. Ja sam, inače, jang i odgovara mojim osobinama u potpunosti. Ponekad mi se učini da je to jedino što ima smisla na ovom svetu...

Septembar
Aneks. Dan Škole.
Počela je škola. Premešteni smo u glupi aneks! Mrzim ga, jer je to zona pušača u školi, i kada prođem kroz tu zonu, imam osećaj da sam ceo dan sedela u kafani na kraju grada gde je rakija 20 dinara!
Sedim sa Tinom u prvoj klupi srednjeg reda. U prvim klupama je zezanje najjače. Volim to društvo napred, mada, ne znam zašto.
Počele
su obaveze, prvi kontrolni. Ništa posebno, osim Dana škole.
Došli su debateri iz Valjeva, i Tina, Mario i ja smo ih ugostili. Moja gošća je fenomenalna! Jako sam oduševljena kakva je i stvarno, bila je u pitanju sudbina kako je došlo do toga da ona prespava kod mene.
Naravno, tu vezujem i moj super izlazak u grad. Izašli smo Tina i ja sam svojim gošćama i Tinina prijateljica. Na kraju smo otišli u jedno mesto gde se pušta rok muzika. Savršeno je bilo, imala sam prelep pogled na gitaristu! Divno! Nažalost, sve što je lepo, traje jako kratko. Sledećeg dana su otišli nazad za Valjevo, ali sam joj obećala da ću da dođem kod nje.

Oktobar
Sajam knjiga i nervoza. Suze zbog CD-a.

Upoznala sam devojku koja jako jako jako voli Džona! Zamolila sam je ako može da mi pomogne da nađem nešto od njega kada budem u Beogradu (zbog Sajma knjiga). Ona mi je pomogla i dala mi je sve njegove albume! O radosti! Stvarno sam presrećna, jer sam dobila ono što sam želela i još sam upoznala nju!
Ostatak oktobra je bio mesec kontrolnih, ispitivanja, ponekog nerviranja. Ništa značajnije se nije desilo u životu jednog gimnazijalca.

Novembar
Put pod noge. Dobro nam došli, bolje vas našli!
Ovo je već uzbudljiviji mesec. Mario, Tina i ja smo se spremali za debatu u Valjevu, za njihov Dan školu. Na kraju je to ispala priprema za turnir koji će da bude u mojoj školi početkom decembra.
Uglavnom, jedva sam dočekala taj dan! Krenuli smo rano ujutru i obećavalo je da će da bude dobro. Plus što je razredni išao sa nama, pa smeha nikada nije nedostajalo. Kada smo stigli, odmah smo pogledali školu i čekali naše domaćine. Pokazali su nam grad i skroz sam se oduševila! Podseća me na moj rodni, jer ima dušu! I imaju prelepu reku! No, nismo se dugo tu zadržali, nego smo pošli kućama.
Njena porodica je veoma divna i baš mi je drago što sam upoznala tako dobre ljude. Neverovatno je koliko su nam porodice slične. Taj dan mi je bio jako dobar, baš sam uživala. Nažalost, sutra dan smo već morali da idemo nazad. Dogovorile smo se za zimski raspust nešto. Nadam se da će se to i ostvariti.

Poslednji dani novembra su iskorišćeni za pripremanje debate. I ja sam morala da učestvujem u njoj, jer su neki timovi otkazali. Nisam baš mnogo bila oduševljena, jer sam već imala loša iskustva sa miks timovima. Ali, opet sam pogrešila...

Decembar

Turnir. Godišnjica. Ravnodušnost. Sneg. Božić.

Prvog i drugog je bio turnir. Dobila sam trenera koji je fenomenalan, a ujedno je bio i član tima. Drugi član je devojka iz Bujanovca i ona se maksimalno trudila da sve zabeleži i to me je baš oduševilo. Zahvaljujući dobroj koordinaciji tima i našem treneru, mi smo uspeli da pobedimo sve četiri debate i da stignemo do polufinala. Drugog smo išli protiv moje prijateljice u polufinalu, i uočila sam nešto što je Dino već ranije istakao i to sam mu rekla da sada iskoristimo. Uspelo je, jer smo došli do samog finala. U finalu je bilo jako teško, ali smo i to uspeli i pobedili smo. Stvarno, jako sam srećna bila jer sada verujem u miks timove i drago mi je što smo kao članovima tima koji smo se prvi put videli u životu tada, uspeli da pobedimo! I sada jako želim da se posvetim debati. Hoću da što bolje debatujem, jer mi se jako dopao način razmišljanja mog trenera. Jednostavno, hoću to.
Ove godine je bila druga godišnjica smrti mog strica. Bilo mi je teško, ali, i taj dan prođe... Nekako.

Oko sredine decembra me je uhvatila ravnodušnost. Mrzim taj osećaj i čini mi se da me još drži. To je sve zahvaljujući glupom produženju prvog polugodišta na dve nedelje u januaru. Osećam se kao da ništa nisam uradila, da sam celo polugodište se zezala, a uopšte nije tako. Sav taj pritisak... Još takmičenja koja sam preuzela na sebe. Istoriju sam uzela. Volim je, ali sada je užasno teška. Ne sama materija, nego knjiga. Napisana je očajno i autori su zaslužili da im se knjiga pocepa na deliće i da oni gledaju. To bi bio samo delić onog osećaja koji ja imam kada pokušavam da učim odatle.
Došao je i Božić. Hvala svima koji su mi čestitali! Ne volim taj praznik, nešto mi je Uskrs draži, ali neka, i ovo je lep praznik! Pogotovo zato što je padao sneg. Imali smo beli Božić posle pet ili više godina.
Volim ovaj ravničarski sneg, ima nešto u njemu. Sve ravno, a belo.
Nedavno je bio sv. Ivan. Taj dan je bio odličan. Otišli smo na selo, na slavlje kod ujaka moje mame. Tamo sam videla svoj ujaka koji je bio gimnazijalac, pa smo se fino ispričali. Baš mi je bilo drago! Međutim, taj sam završetak dana i nije bio divan. Jeste, pričala sam sa trenerom debate, i to mi je baš ulepšalo dan, ali jedan podatak što sam saznala mi je je skroz pokvario. Osećala sam se kao najveća budala i želela sam da propadnem u zemlju od sramote. Ne vredi da se više zaljubljujem, samo patim. Nemam ja koristi od toga. Na svu sreću, prijateljica koja je u to vreme bila budna mi je pomogla i stvarno joj hvala! Ona je zaslužila da joj se ostvari najveći san, jer je duša od čoveka.
Evo, još malo pa Nova Godina. Dolaze mi dve prijateljice i jako sam srećna jer mi se sada sve čini savršenim. Još ima koncert RHCP-a, pa mi to još više podiže raspoloženje.


Kada sumiram sve utiske, mogu slobodno da kažem da je ovo bila jedna uzbudljiva godina!
Svaki događaj, svaka osoba koju sam upoznala i svi dobri i loši utisci koje nikada neću moći da zaboravim.
Ove godine sam naučila šta znači biti voljen i voleti. Naučila sam da ima puno ljudi koji se brinu za mene svakodnevno i vole me toliko da se to ne može opisati rečima. Otkrila sam prave prijatelj, osobe koje me podržavaju i guraju ka cilju. Svi ti ljudi su moje blago.

Jednostavno, imala sam malo blago koje je vremenom postalo sve veće i veće i bojim se da će mi zatrebati nova škrinja gde ću to da čuvam.

Za kraj, želim ti srećnu Novu, da kreneš veslela i dobro raspoložena u sledeću godinu, jer ko zna šta nas sve čeka.
Budi nasmešena kada si srećna, neka ti suze teku kada si tužna, neka ti lice zacrveni od besa, da budeš uspešna u poslu, da ne zaboraviš da razvijaš svoje talente, da se uvek setiš svojih prijatelja, da budeš više sa porodicom i da uživaš u životu.
Život je takav kakav je, ali ipak je samo jedan i tvoj je...


Tvoja Naive

2 comments:

Poison Ivy said...

Weeeee.. spomenula si me.. Ah, taj plakat :). I ja se mogu složiti da je bila uzbudljiva godina. Sve u svemu, ne bih je menjala :P

Poison Ivy said...

E pa tu ću komentarisati kad mi ne daš onamo :@

I pozdravljam svoje imenjakinje dok god to želim.. I nećeš mi ti zabraniti.. Nenenene.. Ups.. Am I acting too childish? Ma, zaboravi.