Specijalno za specijalce

Vratih se iz škole… Dosta mi je svega…

Jutros sam saznala da je ministarka prosvete na lokalnom nivou nešto najavila ali nisam mogla da verujem dok nisam došla u školu.

Naime, osim sto smo jedini grad u državi koji je išao u školu 1. septembera ( subota je), sada imamo i izmenjen plan rada. Desilo se sledeće: idemo u školu do 24. decembra 2007., pa je tada raspust od 3 nedelje do 11. januara 2008. pa se 14. januara 2008. ne ide, ali se 15. već vraća u školu. Međutim, to nije sve. A ne ne ne, ima još! Od 15. januara do 25. januara 2008. još uvek traje prvo polugodište a 26. januara počinje drugo polugodište. Ovih 10 dana dođe kao ispravljanje slabih sa prvog polugodišta (kada dobiješ knjižicu to znači kraj polugodišta, right? E pa mi dobijamo 28. decembra 2007. a još nije kraj). Ovo je toliko konfuzno, da ne poveruješ. Imaćemo 4 radne subote (odrađujemo 2. novembar koji su nam tako velikodušno dali, pa 14. januar 2008. i još neke idiotarije).

Bože, ovo nema smisla!!!

Ali dobro, prošao je i taj čas. Sedim sa dobrom prijateljicom, pričala sam sa meni dragim osobama i upoznala novu učenicu. Trebala sam u 12h da odem na projekat sa tom istom prijateljicom. Iskreno sam se nadala da će se ova šarada od škole završiti. I tako su nam se profesori izmenjivali i pričali šta nam treba, šta ćemo da radimo…

Pitala sam na trećem času zamenika direktora da li nas dve možemo da odemo na projekat. Rekla nam je da pitamo profesoricu na sledećem času. Ta profesorica je rekla da ne možemo ako nam razredni starešina ne odobri. Na moju veliku nesreću, on je vec bio otišao kući. Morale smo da provedemo ceo jedan čas smarajući se, i da ne pričam koliko već kasnimo jer nas profesorica nije htela pustiti. U neku ruku razumem, ali opet, dajte ljudi!!! Subota je!!!

Kada se završi skola, nas dve odmah trčećim korakom do medicinske skole. Kada smo stigle tamo, smo kasnile sat i po.

Cim sam ušla u školu, onda sam jedan intervju uradila preko volje i molila Boga da se sve to završi.

Pošto sam stigla kuci, tek onda sam shvatila šta je ovo danas bilo.

Pa nema teoretske šanse da učestvujem u bilo kakvim vannastavnim aktivnostima, a ne još da budem predsednik Parlamenta.

Sve je još gore…