CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Friday, September 28, 2007

Porcelain

Boze moj, samo da se ovaj dan zavrsi! Ne mogu vise da ucestvujem u njemu.
Ako bih posla od jutra pa sve do kraja skolskog dana, to bi bila samo agonija za mene, a verujem i za ove sto citaju. Zaista, casovi su bili katastrofalni, a vreme se trudilo da se uklopi sa mojim dusevnim stanjem. Kako obazrivo!

Kisa. I kisa i samo kisa. Barice na sve strane, automobili te prskaju, kisobran ti stvara muke u ruci, a povrh svega ti jos zuris na cas i nosis onu tesku torbetinu koju svaki dan proklinjes.
Prvi cas mi je samo sluzio za gledanje kroz prozor. Bila sam negde izvan ove ucionice, izvan grada, izvan drzave, izvan kontinenta, izvan planete, mozda i izvan galaksije. Odlutala sam i nisam zelela da se vratim. Tako sam ravnodusna, osecam da sam se promenila i da ja vise nisam ono sto sam bila. To me boli. Pogotvo sto se tice skole. Ranije bih se borila za ocene, a sada tako ucim sta hocu, ono sto necu molim Boga da me ne prozove. Nedelje su tako prolazile, evo sada ce otkobar vec. Bezveze, ali skroz. Ne znam sta se desava i to me izjeda.

Dosla je istorija. Eh, to je jedini cas na kojem se osecam slobodno i spokojno. Mozda zbog profesora, mozda zbog samog predmeta. Uglavnom, kada su svi dobrovoljci odgovarali, posto se niko nije hteo javiti, profesor je napravo neku cudnu kombinaciju pa cu da je parafraziram. Ovako je uradio 777 podeljeno sa 333 minus 8 pa kvadratni koren iz svega.... hm... 11. Broj 11 u dnevniku sam ja. Osecala sam se izdanom. I tada kada je video broj, odmah je rekao da me nece pitati, jer ipak razlicito ucim za takmicenje. Ni sam ne zna koliko sam mu zahvalna zbog toga. On je divan. Zavolela sam istoriju jos vise zbog njega. Uostalom, zahvalana sam mu sto je postupio kao i nije me pitao.

Posle toga, dosla je psihologija. Iako sam ucila, nisam smela da se javim. Opet onaj problem! Sta mi se desava? Sta je meni? Ko sam ja to postala? Sve je to toliko konfuzno...
Na fizici sam potpuno pukla. Dosla sam do same granice. Htela sam da zaplacem. Samo sam se sklonila iza svoje kose i cekala da malo popusti ovaj situacija. Kao da mi je to neko utociste bilo.
Tada mi je Klara rekla da se osmehnem jer me ne moze ovakvu gledati. Pa ne mogu ni ja samu sebe da gledam ovakvu, ali ne mogu ja protiv toga.

When you try your best, but you don't succeed
When you get what you want but not what you need
When you feel so tired but you can't sleep
Stuck in reverse?

Odjednom, Tina pocne nesto da pise i pritom to skriva od mene. Kao da cu da citam tudje ako mi se stavi do znanja da ne citam. Ipak, nekako i to prevalim. Tek kada je dala Klari da procita i kaze svoje misljenje, ja se jos vise ubedacim.
Boze, prvo meni ni ne da gledam i ona da drugome da pogleda. Klara ispise tamo nesto pa joj vrati. Rekoh u sebi:"Odlicno. Bas mi ovo jos treba. Nepoverenje."
Medjutim, Tina daje meni svesku da procitam. Pogledam na naslov kada stoji moje ime. Ona je meni napisala pesmu*!!! Tako nesto lepo nikada nisam dozivela. Pesma je divna, prelepa, najlepsa na celom svetu! Kao da je osetila da mi bas to treba! Pri dnu papira vidim Klarinu recenicu. Naime, iskoristila je moj omiljeni citat:"
After all, tomorrow is another day!" Toliko sam bila odusevljena da mi je suza krenula niz obraz. Sto je veoma cudno. Opstepoznato je da sam ledena stena i jako hladna osoba. Mene je tesko oduseviti, obradovati, usreciti. Jedna osoba je uspela delimicno da me "otopi" ali opet. Ne pokazujem svoje pozitvne emocije nego samo negativne. A kada pokazem pozitivne (jako retko) to mora da je nesto jako jako jako jako jako dobro bilo.

Uglavnom, kasnije su mi neki ljudi prilazili i pokusali da mi pomognu. Cak i neki za koje sam mislila da mi se nikada nece ni obratiti. Toliko sam se divno tada osecala iako sam jos uvek imala onaj tuzan izraz lica. Nekako mi je laknulo. Shvatila sam da nisam sama i da ce mi prijatelji pomoci. Osetila sam zahvalnost i moram na neki nacin da iskazem to.


Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you

Prijatelji. Hvala ti Boze na tome! Oni su cesto moj jedini razlog da odem do skole, na neke sekcije i neke obaveze. Oni su mi Sunce posle kisnog perioda. Mene oni shvataju. Vreme koje provodim sa njima veoma pozitivno utice na mene. Oplemenjuje me. Zbog njih postajem bolja osoba (ma koliko ovo zvucilo otrcano, tako je). Znam da ih u svakom trenutku mogu pozvati i zamoliti ih za nesto. Mogu i oni mene, naravno. Kako je to divno! Imati prijatelje! Covek koji ima preko stotinu prijatelja, a nikada ne zna ko ce ga preci, taj je veoma siromasan u dusi. Medjutim, ja sa nekoliko najblizih prijatelja mogu reci da sam veoma bogata sto se toga tice. Meni treba mnogo vremena da shvatim nesto, ali kada shvatim toga se drzim.

Jednostavno bih se svima zahvalila koji su me podrzavali, brinuli se o meni kada ja nisam bila u stanju za to, gurali me napred, pomagali i slusali.

It's not easy love, but you've got friends you can trust
Friends will be friends
When you're in need of love they give you care and attention
Friends will be friends
When you're through with life and all hope is lost
Hold out your hand 'cos friends will be friends - right till the end


Hvala vam, moji prijatelji!





*Ako autor pesme se slozi da objavim tu pesmu, odmah cu je postaviti.


5 comments:

Anonymous said...

Naravno da smo morali da intervenisemo!Pa ne bi te,valjda,samo tako pustili da se davis?!Zato prijatelji i postoje!Iako oni ne polazu nikakvu zakletvu,njihovo DA mora biti i u dobru i u zlu.I ja bih da zahvalim Bogu za prijatelje!
Zahvalni Tugomil

Anonymous said...

Ej,opet ja.MOram jos nesto da kazem.Hvala Bogu da nam je dao osecanja.U ovom periodu kada ni sami ne znamo sta nam se dogadja,kada u nama svaki dan besne oluje,valjaju se neki drugaciji talasi i bacaju nas na s na nepoznate obale,lepo je moci srce preneti na papir(ok,ovo nije pepir,ali ima slicnu funkciju),reci OSECAM se tako i tako;ili -Ne znam ni sta osecam!-Ne kazem da je lepo biti tuzan,ali lepo je sto u nama postoji spektar osecanja i stanja sirokog raspona.Pa najveca umetnicka dela stvorena su iz nekih osecanja tuge,bede,NEMOCI...Budimo zahvalni nBogu na bogatstvu koje je izlio u nase duse.Cuvajmo ga.
Eto,sad je vec dosta i od mene,odo na spavanje.
After all,tomorrow is another day!!!!!
Laku noc zeli ti tvoj veseli Tugomil:)

Naive said...

Tugomile, moj Tugomile.:)
Hvala ti na svemu, zaista.
Ako se jednog dana obogatim od ovoga, tebi ide deo. XD
Friends will be friends...
Drago mi je sto si ti moj friend.

Poison Ivy said...

O, pa nisam znala da se trebam tu pronaci. Hvala tebi, sto si moja prijateljica.. mislim, da ne duzim sad tu; ti znas da mi carica :D XD

Anonymous said...

I founded your post on other lang

פסיכומטרי
קורס פסיכומטרי
לימודי פסיכומטרי