Želeti, zahtevati, imati...

Vratila sam se. Na sreću, ili na nesreću, to procenite sami. Ipak sam odlučila da vam ne dozvolim da gubite vreme učeći, nego, na mnogo korisniji način, čitajući moje frustracije. Jer, realno gledano, može se dosta toga naučiti, a možda postanete i dobar psiholog.

Ako se sećate, ja sam zaljubljena. Pre par nedelja sam pisala o tome i govorila sam kako ne znam način rešavanja tog delikatnog problema. Nadala sam se da će sve to da prestane, ali, naprotiv, to je postalo sve jače i jače.

Da, sada sam zvanično zaljubljena u jednu osobu sa kojom neću moći da održim kontakt. Šlag na tortu, ima devojku!

Naravno, u ovom trenutku mi je život toliko mizeran da je to nemoguće opisati. Volela bih da skočim sa mosta, ali moj grad nema reku. Da skačem sa nadvožnjaka... ne pada mi napamet. Saobraćaj se ne bi zatvorio i još bi me izgazili automobili.

Da bih se oraspoložila, makar malo, objaviću jedan kratak tekst koji sam ranije pisala:

Alternativa... tako lepa reč!

Ne krijem da volim da je koristim, prvenstveno jer predstavlja nešto divno.
Naime, u pitanju je prevod reči kao neka druga opcija.
Verovatno je većini poznata kao alternativna medicina. Znači, kada moderna medicina ne uspe, onda se mnogi nadaju uspehu alternativne. I tu reč već dobija prizvuk nečega što je drugačije, misteriozno, tajanstveno, nikada isprobano. Deluje kao zabranjeno voće! I meni se to sviđa.

Dalje, uvek su nam alternativni izbori (koji težak pleonazam, ali se koristi). Kada biramo između nečega, tu je uvek alternativni izbor. Moram da priznam, često izaberem alternativni izbor, jer sama reč zvuči bolje. Sada, kada sam kod izbora, taj izbor može da bude odeća, obuća, frizura, voće i ostale banalne stvari.
Meni najdraži je ipak obuća i odeća. Volim svoj stil oblačenja, jer je drugačiji od drugih, odnosno, alternativan je. Uf, kako volim tu reč!

Naravno, odlično je što ne postoje alternativne ocene, jer... pa bilo bi loše po nas.

Ali, zato postoji alternativna muzika! Muzika koju ja pretežno slušam je rok, a on se deli na nekoliko pravaca. Jedan od tih je alternativni. Gledala sam koji izođač pripada kom pravcu i moj omiljeni pripada jednoj vrsti alternative. Da li je to čudno?

Gledajući sto gde stoji tastatura, videla sam sliku što sam ja pravila. Nacrtala sam jednu devojku u crvenoj majici sa dugačkom kosom i zelenim i crnim slovima pored nje napisala parallel universe. Interesantno je da devojka nema lice i da ja uopšte nisam bila svesna dok sam je crtala. Ako mogu da se ovako izrazim, moje nesvesno ju je crtalo. Pošto volim da filozofiram, došla sam do zaključka da je ta devojka ja. Ima smisla, ja volim crvenu boju i maštam o dugoj kosi. Paralelni univerzum predstavlja moj život ispred kompjutera i moj život u sobi. Tu sam možda najsrećnija, jer radim šta želim. Pričam sa prijateljima, crtam gluposti, učim, slušam muziku... Sve me to čini srećnom. I na neki način, moja soba je moj drugi svet. Odnosno, alternativni.

Eto, alternativac sam u duši. Uvek naginjem nečemu drugom i uvek sam za nešto drugo. Mora neko i da bude različit u ovoj tuđoj utopiji.