CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Monday, March 24, 2008

Hladan šamar

Moj kritički um će da popljuje sve, pa se čuvajte.

Danas je Vodeni ponedeljak. Ovaj dan je veoma lep iz više razloga: ne ide se u školu; lenčarim kod kuće; uživam u Uskršnjim čarima i trudim se da provedem vreme sa porodicom i prijateljima.
Međutim, nije sve tako divno. Naime, tu postoji običaj (zbog toga je i Vodeni, pretpostavljam) da se ide kod prijatelja i ženske osobe se polivaju, obično parfemima. Sve je to lepo, ali, postoje debili koji imaju najgore moguće parfeme na celom svetu i prskaju kao da su retardirani!

Muškarci veoma često govore o ženama kao o tajnim agentima. Kako se one okupljaju, dele savete kako da unište svoje muškarce i tako dalje. To je postojalo i u srednjem veku - zvali su ih veštice.
Muškarci nikada nisu bili krivi ni za šta, sve su to žene radile i kvarile društvo. Nažalost, od onda se društvo nije mnogo menjalo. Zapravo, sada sam ja smislila teoriju koja će muškarce malo da pokopa.

Nedelju dana pre Vodenog ponedeljka, muškarci se okupe i razvijaju strategiju. Na svu sreću, svakom je potreban galon najodvratnijeg parfema. Olakšavajuća okolnost je što uvek jedan u klanu ima kod kuće parfimeriju i tamo pravi taj odvratan parfem. Može se naručiti u više mirisa: da osobu boli glava, da osobu boli sve, da se osobi povraća, da osoba povraća i na kraju, skoro najomiljeniji, da osoba poželi da umre. Svi ti parfemi sadrže ogromnu količinu povređenog muškog ponosa, želju za uništavanjem, bes i Pandorinu nadu. Zato i imaju takve efekte na pripadnice ženskog pola.
Ulgavnom, svaki pravi muškarac naruči po par galona, naravno, miris koji želi i čuva to.

Kada dođe taj veliki dan, eh, to su pripreme!
Ustaju ranom zorom i bude sve muške ukućane pomoću nekog tajnog zova koje ne mogu da čuju žene. Odmah zauzmu kupatilo, jer Bože moj, oni se moraju doterati. Nije svaki dan kao ovaj, specijalan...
Oblače svoja najsvečanija odela, prave glupe razdeljke, peru zube svakih pet minuta (a inače dnevno peru jednom, a možda nijednom), glancaju cipele sa tek kupljenim sredstvom za laštenje.
Imaju bolesan osmeh na licu dok isčekuju ženski deo kuće da se probudi. Čim one ustanu, oni sa svojim parfemima (bočice su odavno zamenjene prskalicama za voćke) krenu na njih. Jadne te žene, nisu ni oči otvorile, nemaju pojma šta ih je snašlo. Uglavnom, dok su oni uživali u svakom trenutku, žene su prevrtale očima i govorile u sebi kako to mora da bude. E, kako smo jadni!

Posle tog fijaska, muškarci kreću u dalji napad. Sada prskaju sve, bez red. I bez smera. Kao da su retardirani, ne mogu ruku da naciljaju, pa poliju glavu, noge, i ostale delove tela. Žene se gnušaju toga (pogotovo ako ih boli glava) jer su taman za Uskrs sredile frizuru i kosu, a sada opet moraju sve ispočetka. Naravno, tu je i odeća. Pošto su nesposobni da naciljaju ruku, oni celu odeću isprskaju, ne daj Bože da jedan deo ostane čist! Odeća je maksimalno upropaštena, ne možeš više ni pod da brišeš njom.

Naravno, žene su tu mizerne i ne bune se jer su ih tako naučili. Muškarci uživaju u ovom danu jer konačno mogu da pokažu da su superiorniji. Zapravo, nisu, samo što tradicija sada stoji na njihovoj strani. Jadno je to, opet su se prevarili. Nikada neće naučiti...


1 comments:

Poison Ivy said...

Šta misliš zašto ja idem u Cobre danas? xD