CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Wednesday, March 12, 2008

Groblje - početak kraja i kraj početka

‚‚ Živeti po nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.

Recimo da poznajem istoriju. Neke velike vođe i veliki ljudi su činili veoma glupe greške, mada, nažalost, oni to nisu mogli da znaju jer pre njih niko to nije uradio. Kasnije su već mogli da se uče na tome i da ne ponavljaju. Kao Napoleon i Hitler. Izgleda da nije dovoljno biti moler sa fikcijama, nego treba i da znaš nešto više.

Naime, 15. marta je ubijen Cezar. Bio je svestan toga, rekla mu je proročica koja ga je zaustavila na putu do Senata. Rekla mu je da se čuva martovskih Ida. U to vreme je on radio velike promene i bio je veoma blizak sa Egiptom što jedna struja u Rimu nije podržavala. Pa su odlučili da ga ubiju. Interesantno je da je predvodnik bio njegov učenik i prijatelj, Brut.
Naravno, Cezar je zanemario reči proročice i nije ni slutio šta mu se sprema. Kada je izlazio iz Senata, napali su ga i proboli noževima. Poslednji udarac mu je zadao Brut...


Ovaj događaj je veoma sličan prethodnom.

Džon Ficdžerald Kenedi je bio 35. predsednik SAD. Mandat je započeo 1960. godine. Dosta je učinio i bio je zaslužan za vraćanje projektila sa Kube, poboljšane odnose između Afroamerikanaca i Amerikanaca... pa čak i ukidanje jednog dela vojske.
Tokom posete u Dalasu u novembru 1963. godine, on je ubijen. Umro je oko 13 časova. Uhapsili su ubicu, Harvija Li Osvalda, međutim, kasnije je došlo do nekih nelogičnih događaja, jer su na čudan način bili ispovezani neki ljudi. Vlast je preuzeo Lindon Džonson posle smrti Džona. On je i pokrenuo Vorenovu komisiju kojom su dokazali krivicu Harvija Li Osvalda kojeg su ustrelili dva dana posle smrti Kenedija. Veoma misteriozno, zar ne?

Oliver Ston je napravio film koji se zove JFK i detaljno opisuje događaje koje su usledili posle smrti. Postoji teorija zavere da je taj deo vojske koji je trebalo da bude ukinut potpisivanjem jednog dokumenta ubio njega. Ipak, nemoguće je da metak koji je prošao kroz njega, prođe kroz guvernera Teksasa i opet se vrati do njega. Moje mišljenje je veoma jasno i ja prihvatam tu teoriju zavere. Ne postoji nešto kao magični metak, niti situacija kada je vojska najmanje pripravna da zaštiti predsednika države. Jednostavno, Džonovo potpisivanje tog dokumenta bi značilo kraj rata i kraj priliva novca za vojsku što bi na kraju dovelo i do ukidanja. Pošto to nikako nije odgovaralo, glavni je morao da bude sklonjen. Kada je njegov brat Robert pokušao da nastavi Džonovim koracima, on je takođe ubijen. Zaista, svima preporučujem da pogledate film Olivera Stona JFK i da pročitate biografiju i teoriju zavere. Nije sve tako bezazleno kao što nam se čini...

Treći događaj je jedan lokalan. Naime, predsednik vlade, tj. premijer 2003. je bio jedan dobar čovek čiji je cilj bio da zaboravimo odvratne devedesete i da krenemo putem Evrope. On je bio veoma poštovan, svi su ga cenili i uvažavali. Uradio je ono što drugi ne bi smeli, uhapsio je i izručio bivšeg predsednika države. I nekome se to nije svidelo... Pa je odlučio da likvidira tu osobu. Naime, meni se čini da je ta osoba bila svesna da će ga ubiti jer mu je svaki dan bilo nešto novo počevši od blokade njegov automobila da bi ga ubili, pa do pokušaja atentata i do konačno izvršenja. Da, 12. marta... Tragično! Posle njegove smrti proglašeno je vanredno stanje u državi. Još uvek me prođe jeza kada se toga setim. Ti dani su bili veoma slični devedesetima, pogotovo devedeset i devetoj. Nemili su događaji usledeli, hapšenja, privođenja... Ubrzana borba protiv kriminala. Ali, kada su pohapsili sve, ostali su oni na vlasti. Možda i najokoreli kriminalci od svih njih. Suđenja su počela i suđenja su dugo trajala. Dobili su 40 godina vođe, a ostali su dobili nešto manje. Naravno, neki od njih još nisu ni pronađeni... Uostalom, zašto bi bili? Ovde i onako ništa ne funkcioniše normalno.

Sahrana ovog čoveka je... nemoguće rečima opisati. Došli su svi važni ljudi iz Evrope, svi koji su ga cenili i poštovali. Mase i mase ljudi je bilo na ulicama, svi su išli za njim i po poslednji put ga sledili. Sahranjen je u Aleji velikana, kao što je i zaslužio jer je bio velikan.

Očigledna je sličnost između ovih ljudi. Svi su oni hteli nešto bolje, drugačije, i smetali su drugima. Zbog toga su i bili likvidirani. I ovo nisu bile njihove greške, nego naše. Nikome ne bi palo na pamet da se bori za svoje ideal (ako uopšte ima), nego, bi samo sedeli i gledali i povremeno prokomentarisali tipa kako je bio dobar čovek i da je velika šteta što više nije među živima. Jeste, šteta je.

1 comments:

Poison Ivy said...

"U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac."