Rainbow

Sa zadovoljstvom mogu reci da je danasnji dan prelep, predivan, predobar!!!
Ne pamtim kada je poslednji put ovakav dan bio. Obicno je dobar dan, pa se na kraju nesto lose desi i jedno lose ponisti sve dobro. Ali danas to je nemoguce.
Naime, spavala sam do 10h. Veoma retko se to desava jer moram ranije da ustajem da bih sve naucila. Prvi put sam ja spavala do 10 h, bez grize savesti i kada sam se probudila, osecala sam se mirno i spokojno. Sto je veoma neobicno za jednog gimnazijalca.
Kasnije sam otisla do bake i dede. Tamo je divno bilo. Mogla sam da pricam bez da razmisljam sta jos treba da ponovim ili da uradim.
Na kraju, dosla je i skola. Imali smo relativno lake casove, barem za mene. Hemija je tako nekako prosla i vec je blok informatike stigao. Profesor je rekao da mozemo da odemo da se prosetamo ako smo odgovarali. Na svu srecu, odgovarala sam i odlucila sam da se prosetam do najekskluzivnije ulice u gradu da pojedem sendvic. Dok sam se setala do svog odredista, posmatrala sam ulice. Izgledalo je kao da je jesen. Ona prava jesen. Bilo je suncano, lisce je opadalo, a zvuk koji lisce stvara je bio divan. Obozavam tu "staru" jesen.
Vratila sam se u skolu i sa dobrim prijateljima otisla do nekog kafica. Tako sam se dobro provela sa njima. Pricali smo se, smejali i jednostavno druzili. Eh, gimnazijalci!
U medjuvremenu sam saznala da ima koncert Dusana Svilara u gimnazijskom dvoristu. Premisljala sam se da li da ostanem, ali sam ipak zbog dobrih prijatelja odlucila da ostanem.
Imali smo ruski. Profesorica se taman vratila iz Moskve, tako da nam je ceo cas pricala kako je lepo njoj bilo. Tina i ja smo definitivno odlucile da sledece godine moramo da idemo. To nije we have to go, we need to go, nego WE MUST GO!
Na odmoru smo se razmisljale da posaljemo poruku jednom prijatelju iz B. Petrovca, ali smo ipak odustale.
Kasnije smo imali fizicko. Boze moj, ne secam se kada je na fizickom bilo tako dobro. Imala sam dobru ekipu i bas sam uzivala.
Cas srpskog jezika, a tonska proba se cuje iz dvorista. Razredni nas je posle 10 min pustio da idemo. Hvala, razredni!
Uglavnom, cekala sam sa prijateljima u dvoristu pocetak koncerta najavljen u 19 i 30 min. Dok sam cekala, naisla sam na prijatelje i bas sam se divno ispricala. Tada me otac pozvao i rekao da moj brat dolazi, najveci fan Dusana Svilara, i da ga cuvam. Hej, pa to je bas lepo. I meni je dobar dan a bice i njemu. Divno!
Posle pocetka koncert, stize mi poruka. Prijateljica mi kaze da je tu onaj isti prijatelj kojem smo Tina i ja htele poslati poruku i da zeli da nas vidi. Prvo sam mislila da me zeza, ali sam joj brzo poslala poruku i jedva sam cekala da vidim da li ce doci do gimnazije.
Uglavnom, dosli su. Kada sam videla prijatelja, ja sam bila izvan sebe od srece. Isto su i ostali reagovali koji su bili u B. Petrovcu. Svi na jednom mestu.
Tako sam uzivala i toliko sam srecna da je to nemoguce opisati. Evo, i meni se nesto lepo i dobro desilo!
Nazalost, prijatelj je morao da brzo ide, ipak je na ekskurziji. Zbog njega sam se naterala da odlucim nesto tesko. Videcete kasnije sta.
Sve sto je lepo kratko traje. Istina, ali uvek su nam tu secanja i iscekivanje do sledeceg vidjenja.
Kasnije sam pozvana na jedan rodjendan i na izlazak u grad. Moze li dan biti bolji?
Moj brat je uzivao medju masom, nosili su ga na ledjima. Moze li njegov dan biti bolji?
Jao, kako uzivam. Da sada ne bih odlutala sada previse, zelim da kazem da mi je danas 5+ dan!
Evo, ja sam primer kako ima dobar dan. Samo svako treba da saceka svoju dugu... Isplati se.