Umrla sam i otišla na Zemlju - pakao za neupućene

Prvo, da upozorim sve moguće osobe koje čitaju ovo. Ono što sledi je izliv frustracije, nikako nešto lepo i divno kao što sam htela da pišem. Morate da imate na umu da sam veoma iznervirana, pa ako ste i vi, nemojte da čitate ovo. Za vaše dobro kažem.

Naime, osim što sam danas po četvrti put ispaljena, muči me kontrolni iz hemije i geografije (fale mi neke lekcije u sveskama), nedovršena lektira, nesnosan bol u glavi, takmičenje, i grebanje u grlu, uznemiravaju me i bliske osobe meni.
Budimo realni, ono što svi govore da svako mora da ima prijatelja, to jednostavno nije istina. Prijatelji su tu da vam maksimalno zagorčaju život i ponekad ih smatram težim osobama od neprijatelja. Zašto?
Neprijatelji su osobe koje vi mrzite, a ta mržnja može da bude obostrana. Jedno drugome pokušavate da zagorčate život, ali vi nemate neku vezu između vas. E, pa između prijatelja postoji ta veza koja sve dodatno otežava.

Dojadilo mi je da svaki dan pogađam šta sada fali mom prijatelju. Da li je ta osoba tako raspoložena zbog problema kod kuće, ili je tako raspoložena jer joj škola smeta, ili je nešto deseto u pitanju. Naravno, ne smeta meni da podeli to sa mnom, nego je problem što većina osoba samo započne priču, i onda ućuti. Kao, nije ništa. Đavola nije ništa, da nije ništa, ne bi spominjali, zar ne?

To je samo jedna vrsta prijatelja. Postoje sledeći koji izgledaju kao da ih ništa ne dotiče. I onda odjednom kažu samo da naše prijateljstvo slabi. Uh, pitam se zašto... Možda sa tim treba da postupim kao što je rekla moja prijateljica, koju veoma cenim jer ima slične probleme mojima. Rekla je da najbolje sednem sa tom osobom, što pre, i otvoreno kažem šta mi smeta. Ako ne možemo dalje da funkcionišemo, pa probali smo. Uostalom, zar sam ja osuđena da me takve osobe nerviraju konstantno i umesto da se usmerim na nešto drugo, ja mislim o njima? Ne, ne zaslužujem. Ako se iko pronađe u ovom opisu, razmislite dobro. Možda treba da rasčistite vi i vaša svest nešto.

Mala napomena. Ja ne pokušavam da se prikažem kao sveta, bezgrešna osoba. Naprotiv, i ja sam ljudsko biće, i ja grešim. Ali, neki ljudi.... Uf!!!

Niko ne zna kako se osećam u poslednje vreme. Ni ne očekujem to. Što bi neko razmišljao o prijateljima u slobodno vreme? Bože, ne!!! Zar na tako glup način da trošimo vreme?! Bolje je da za isto to slobodno vreme ogovaramo iste te prijatelje.

Znate, boli to kada niko ne razmišlja o vama, ne trudi se da vam pomogne ili malo olakša. Ljudi su stoka. Stojim iza toga, bez obzira što je to generalizovanje, a ja mrzim da generalizujem.

Hvala najbližim prijateljima za petak. To je bilo veoma lepo od njih. Cenim to i nadam se da ću jednog dana moći isto to da uradim za njih. Možda su mi oni jedino i prijatelji...

* Ako se neko našao uvređen ili povređen, žao mi je.
** Ako vas interesuje nešto više, znate gde možete da me nađete.