CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Tuesday, May 22, 2012

Povratak

Iznenadila me kiša danas. Ipak, nekako sam skupila snage i pošla na fakultet. Dok sam putovala tramvajem, nisam baš nešto preterano razmišljala o kiši ili ispitima, čak ni o rezultatima izbora. Sve mi se više čini da se to ni ne može klasifikovati kao razmišljanje, nego jednostavna blokada pod pritiskom dok posmatram okolinu ne bi li neka sitnica potakla vijuge da se pokrenu. I u tom trenutku spazim jednog dedu kako sedi na hoklici, pored nekog stočića. Na njemu su dve gajbice jagoda. Kiša pada, a on tamo bez kišobrana. Odjednom shvatih da je i prošle godine prodavao jagode tamo u isto vreme, pošto je sezona jagoda, je l'. 

Zar se ništa ne menja? Idem istim tramvajem na isti fakultet da kupim prijavu ispita i da platim ispite isto kao i prošle godine. Zaista se ništa nije promenilo. Tih 365 dana proleti, i onda mi jednog dana konačno dođe do glave pitanje - a gde si ti bila?
I šta je bolji odgovori nego tu negde. Iskreno, ponekad bih volela da sam bila nesvesna nekih situacija, jer bih lakše prebrodila određene probleme. Ovako, kad pogledam, uhvati me tuga. Prošlo leto mi je bilo uništeno, jesen mi prošla u jurcanju nigde, zima je bila prepuna razočaranja, a proleće... Još uvek traje. Valjda je to godina koju bih samo bacila u zaborav, ili elektrošokovima sebe primorala na potiskivanje sećanja. I tada se setih prijateljice koju sam nedavno videla posle skoro pola godine. 
Razgledale smo odeću u prodavnici i kad sam joj pokazala jednu suknju, pitala me je - gde si ti?

Njena ta prosta rečenica me je naterala da se zamislim.  Gde sam stara ja? Je l' to postoji više? Ili je ovo verzija mene 2.0? Svejedno, vijuge su proradile. Da, promenila sam se. Sad vežbam svako jutro. Živim sama. Postala sam samostalnija. Ma, postala sam pristalica umerenog korišćenja šljokica na odevnim predmetima! 

Poenta jeste da se svi menjamo, samo smo toliko ubačeni u svakodnevnu rutinu da ne možemo ni da prepoznamo promenu. Više smo koncentrisani na krupni plan, na mesec, godinu, pet godina, umesto da se setimo nekih večeri sa prijateljima, prijatnih popodneva, jutarnjih kafa. I onda, s vremena na vreme, pojavi se dobar prijatelj koji vas upitate šta se desilo sa vama, a vi od tog momenta ne možete da prestanete da vrtite sve dobre, lepe, mirne trenutke u proteklom vremenu. I nije bitno da li je to jun, 2012. godine ili 2006. godine, sve dok je dobro.

0 comments: