CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Sunday, May 15, 2011

Kiša?

Volela bih da postoji neki životni restart kao što kiša dođe prirodi.

Jedan profesor je rekao da je ekvivalent kiši ljudske suze. Da spere sve što je negativno i posle ostavi prostora za novi početak. Možda je u pravu.

Samo, šta kad ne možete da pustite suzu, a iznutra vrištite koliko vam je dosta svega i svakoga?
A šta kada posle toliko držanja u sebi suze poteku same i ne mogu da se zaustave?

Smatram da je plakanje jedna vrsta blagodeti. Em što se misli razbistre, em što se primetno oseti rasterećenje. Skoro da je vazduh čistiji posle toga.

Iako većina misli da su ljudi koji nas rastuže, pa se rasplačemo, zli i veoma jadni, možda im treba jedna velika zahvala. Jer, da nema njih, njihove bezobzirnosti, nikada se ne bismo rešili tereta.

Tako da, kupite pakovanje maramica i pravac kod tih ljudi. Mora da pomogne.