CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Saturday, January 8, 2011

Primavera

Nije ni tražio, a sve je dobio.
Nije ni znala, a sve je dala.

Gde ćeš većeg očaja, kad je moć ova benigna?
Sedi sama, s knjigama u rukama. Sedi sama sa suznim očima.
Izgubi sve.
Dade sve.
Evo joj glupe šizofrenije.
Dušu joj guši nespokoj, a u utrobi cveta novi plod.
Hoće da uguši glas, tišina joj mila. Tišine nema, pa na jastuku rida.

Samoća je spas. Otišla je u kupatilo na čas.
Brzo će ona da ućuti savest sad. Pogleda se u ogledalo pred pad.
To više nisam ja. Nema više kajanja.
Vreme je da padnem u san, beo k'o snežni dan.
Sad, laku noć, uzeh svu moć.

Žiletom preko vene, krv polako krene.
Išetala je ona sad.
Samo što on nije znao kad.
Njoj se osmeh vrati,
Vreme je da on malo pati.

4 comments:

SMiliCa said...

Tu sam, pratim, čitam :D
Zato piši, Ivana, piši :))

Naive said...

Pišem, ponekad.
Pisaću i dalje, ponekad. ;)

Amelie said...

Oh. Novootkriveni talenat, jedan od mnogih Ivaninih. ;D
Super je. :)

Naive said...

I ne baš, to je nešto što sam morala da izbacim iz sistema i nema ama baš nikakvu vrednost. ;)