CLICK HERE FOR BLOGGER TEMPLATES AND MYSPACE LAYOUTS »

Wednesday, February 24, 2010

24. dan Borhesovog meseca

Vrlo često uzmem da čitam lektire i već prilikom prve dve, tri stranice odustanem. Ipak, postoji nešto što me natera da uzmem i da pročitam do kraja jer je to lektira. Mada, nisam sigurna da li dobro postupam. Jer, ako mi se nešto ne sviđa, ne bi trebalo sebe da silim, ne?


ČITANJE

Čitanje u kome ne preovladava zadovoljstvo nije korisno. Zbog toga sam govorio svojim učenicima: Ako vas neka knjiga ne zainteresuje, odmah je ostavite. Ne povodite se za slavom autora (1978).


(Zašto su onda lektire obavezne?)


3 comments:

Drama said...

Taj divni Borhes.
Ja ću biti takav profesor. Neću siliti učenike. Mada, mislim da tek kad nešto pročitaš do kraja, možeš pravedno da sudiš o tome. Mnogo knjiga koje su mi bile naporne u početku za čitanje, su i neke od boljih koje sam pročitala. Jednostavno, prvi utisak ume da često da prevari.
Da, ne treba siliti sebe, ali onda ne treba ni pričati o nečemu o čemu nemamo pravo da pričamo.

SMiliCa said...

Да лектире нису обавезне, ја никад не бих прочитала многе одличне књиге (Процес на првом месту!). Мислим да је највећа грешка у избору лектира. Неке би се заиста могле избацити из програма и никоме не би ништа фалило. Да се ја питам, избацила бих Сеобе, Време смрти, Вечитог младожењу и она стара,средњовековна житија... а уместо њих увела Јаднике и све романе Јустејна Гордера.

Naive said...

Sva sreća da sam naletela na tvoj komentar.
Realno, prestala sam da se pitam zašto su baš te knjige predviđene za lektiru. Iskreno, ima i boljih i gorih dela, ali, valjda je ovo samo jedna stepenica našeg kulturnog obrazovanja i prostor za dalje čitanje.

Valjda. xD