TUGA
Imao sam mnogo tužnih trenutaka. Tri dana posle smrti moje majke bio sam ophrvan tugom koja se pojavila u obliku griže savesti. Tek kada neko umre, čovek shvati da se nije nimalo potrudio da bude bolji prema njemu dok je bio živ. U suštini je malo potrebno da bismo bili bolji prema svojoj okolini, ali ljudi više vole da se posvećuju sitnim problemima. Ja, na primer, uvek nastojim da budem u pravu kada diskutujem. Bilo bi mnogo bolje i učtivije da pustim i druge da budu u pravu (1981).
(Zahvalan sam i iznenađen, jer smatram da ono što pišem ne zaslužuje toliku pažnju.)
3 comments:
Oduševljena sam. A, budimo iskreni, u poslednje vreme ništa me ne osuševljava.
Prvo, slika. Pun pogodak. Izgleda da neuroni jesu čudo, jer ako pitaš mene, slika se i više nego uklapa.
Što se tiče samog pojma, šta reći.. Borhes. Stvarno je neopipljiv. Onaj koji se usudi da se nađe pametan i krene da dobija proliv reči kako bi ga opisao, uopčte ne zna ništa o njemu. Hvala ti, Ivana, što si me upoznala sa Borhesom.
Ubo ga je sa ovom Tugom rly.
Drago mi je da ti se sve sviđa. :)
I, Borhes uvek ubode. xD
Post a Comment