NOBELOVA NAGRADA*
Stari je skandinavski običaj da mi obećaju tu godišnju nagradu, a zatim je dodele drugom. Nagrada je veoma star običaj koji više ne može i ne treba da se prekine.
Dobio sam mnoge nagrade. U Španiji, u Parizu, Rimu, Meksiku... Takođe sam proglašen za doktora na mnogim univerzitetima: Harvard, La Plata, Tukuman, Andski univerzitet u Kolumbiji, Rio Pjedras u Portoriku... sve to dugujem mojim švedskim prijateljima koji su prvi osnovali inicijativno društvo sa idejom: Nagrada i Borhes. Kada je već jednom bilo osnovano, ovo društvo je sugerisalo ljudima iz drugih zemalja da podrže predlog, ali svi oni potiču iz Stokholma, što će reći da su svi Skandinavci, mada je Nobel najslavniji.
Pretpostavimo, iako do toga neće doći, da se Švedska akademija prevari i dodeli mi tu nagradu, ja bih bio veoma zahvalan i primio bih je, naravno, punim srcem.
Znam da je nagrada dodeljena jednom Australijancu. Nije mi poznata australijska književnosti niti znam da ona postoji; u svakom slučaju nisam imao priliku da je upoznam. Verovatno se manje mislilo na autora, a više na taj prostrani kontinet koji obiluje eukaliptusima i kengurima. A opet, ova nagrada se redovno svakih nekoliko godina dodeljuje Jevrejima, mislim da je dodeljena i jednom crncu, a bez sumnje neće proći dugo vremena, pa će se pojaviti i neki Eskim sa Nobelovom nagradom.
Umirem od želje da dobijem sledeću Nobelovu nagradu. Toliko se priča o njoj da mnogi ljudi misle kako sam je već dobio. A ne verujem da je zaslužujem. Švedski akademici sa oduševljenjem prihvataju i slažu se sa mojim mišljenjem. Čudno! Tako važna nagrada, a osobe koje je dodeljuju nisu. Zar to nije čudno? Niko se ne seća imena nekog švedskog akademika. Pa ni ja (1974).
Istina je da je godinama strpljivo čekam, zamišljam je. I uprkos tome što je neću dobiti, ja je iščekujem (1977).
Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje beznačajna akademija koja bira samo osrednje književnike (1977).
Bog je uspeo sa Kiplingom i Šoom. Oni su dobili Nobelovu nagradu. Izgleda da sa mnom nije uspeo jer mi nisu dodelili. Bilo bi divno da mi je dodele. Ja sam uvek pokazivao mnogo ljubavi prema Skandinavcima. Nagrada bi bila posvećenje, kao proglašenje za sveca, mada ima dosta književnika koji su primili nagradu, a nisu proglašeni za svece (1979).
Običaj da meni ne dodele nagradu postao je skandinavska tradicija; još od mog rođenja - 24. avgusta 1899 - nisu mi je dodelili (1982).
(Možda posthumno?)
*Pretpostavlja se da Borhes nije dobio Nobelovu nagradu zato što je 1974. primajući diplomu doktora honoris causa Univerziteta u Čileu od diktatora Pinočea, u svom govoru odao priznanje njegovom režimu i time ogorčio naprednu svetsku javnost. Međutim, ako se ima u vidu njegovo celokupno držanje, Borhes je veoma napredan čovek i umetnik.
Dobio sam mnoge nagrade. U Španiji, u Parizu, Rimu, Meksiku... Takođe sam proglašen za doktora na mnogim univerzitetima: Harvard, La Plata, Tukuman, Andski univerzitet u Kolumbiji, Rio Pjedras u Portoriku... sve to dugujem mojim švedskim prijateljima koji su prvi osnovali inicijativno društvo sa idejom: Nagrada i Borhes. Kada je već jednom bilo osnovano, ovo društvo je sugerisalo ljudima iz drugih zemalja da podrže predlog, ali svi oni potiču iz Stokholma, što će reći da su svi Skandinavci, mada je Nobel najslavniji.
Pretpostavimo, iako do toga neće doći, da se Švedska akademija prevari i dodeli mi tu nagradu, ja bih bio veoma zahvalan i primio bih je, naravno, punim srcem.
Znam da je nagrada dodeljena jednom Australijancu. Nije mi poznata australijska književnosti niti znam da ona postoji; u svakom slučaju nisam imao priliku da je upoznam. Verovatno se manje mislilo na autora, a više na taj prostrani kontinet koji obiluje eukaliptusima i kengurima. A opet, ova nagrada se redovno svakih nekoliko godina dodeljuje Jevrejima, mislim da je dodeljena i jednom crncu, a bez sumnje neće proći dugo vremena, pa će se pojaviti i neki Eskim sa Nobelovom nagradom.
Umirem od želje da dobijem sledeću Nobelovu nagradu. Toliko se priča o njoj da mnogi ljudi misle kako sam je već dobio. A ne verujem da je zaslužujem. Švedski akademici sa oduševljenjem prihvataju i slažu se sa mojim mišljenjem. Čudno! Tako važna nagrada, a osobe koje je dodeljuju nisu. Zar to nije čudno? Niko se ne seća imena nekog švedskog akademika. Pa ni ja (1974).
Istina je da je godinama strpljivo čekam, zamišljam je. I uprkos tome što je neću dobiti, ja je iščekujem (1977).
Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje beznačajna akademija koja bira samo osrednje književnike (1977).
Bog je uspeo sa Kiplingom i Šoom. Oni su dobili Nobelovu nagradu. Izgleda da sa mnom nije uspeo jer mi nisu dodelili. Bilo bi divno da mi je dodele. Ja sam uvek pokazivao mnogo ljubavi prema Skandinavcima. Nagrada bi bila posvećenje, kao proglašenje za sveca, mada ima dosta književnika koji su primili nagradu, a nisu proglašeni za svece (1979).
Običaj da meni ne dodele nagradu postao je skandinavska tradicija; još od mog rođenja - 24. avgusta 1899 - nisu mi je dodelili (1982).
(Možda posthumno?)*Pretpostavlja se da Borhes nije dobio Nobelovu nagradu zato što je 1974. primajući diplomu doktora honoris causa Univerziteta u Čileu od diktatora Pinočea, u svom govoru odao priznanje njegovom režimu i time ogorčio naprednu svetsku javnost. Međutim, ako se ima u vidu njegovo celokupno držanje, Borhes je veoma napredan čovek i umetnik.
2 comments:
Feynman HC hejtovo Nobelovu Nagradu i požalio što dobio!
Verujem da je on želeo da dobije - to je onda još uvek predstavljalo nešto prestižno, a ne kao danas. xD
Post a Comment