Šta biste uradili da se sutra probudite i da saznate da je u toku noći umro član vaše porodice?
Kako biste reagovali da vas u sred dana pozovu i kažu da je član vaše porodice iznenadno umro?
Da li biste bili pribrani da član vaše porodice umre ispred vas?
Šta biste uradili?
Možete da požalite što ste bili u svađi i niste stigli da se pomirite.
Ili da se kajete što niste još jednom rekli volim te. Ili što se niste poljubili pre rastanka.
Ili što se par meseci niste videli.
Ili par godina.
Interesantno je što je svaki trenutak dragocen, a obično ga sebično trošimo. I ne marimo, niti se brinemo. Uvek ima vremena, zar ne?
Nema vremena, niti ga je ikada bilo, niti će ga ikada biti.
Postoje trenuci, životno bitni trenuci koje ne umemo da iskoristimo, nego ih bacamo u stranu, stvaramo prošlost, a budućnost dočekujemo žaleći te trenutke.
Kako biste reagovali da vas u sred dana pozovu i kažu da je član vaše porodice iznenadno umro?
Da li biste bili pribrani da član vaše porodice umre ispred vas?
Šta biste uradili?
Možete da požalite što ste bili u svađi i niste stigli da se pomirite.
Ili da se kajete što niste još jednom rekli volim te. Ili što se niste poljubili pre rastanka.
Ili što se par meseci niste videli.
Ili par godina.
Interesantno je što je svaki trenutak dragocen, a obično ga sebično trošimo. I ne marimo, niti se brinemo. Uvek ima vremena, zar ne?
Nema vremena, niti ga je ikada bilo, niti će ga ikada biti.
Postoje trenuci, životno bitni trenuci koje ne umemo da iskoristimo, nego ih bacamo u stranu, stvaramo prošlost, a budućnost dočekujemo žaleći te trenutke.
Zar nije sadašnjost najbitnija?
No comments:
Post a Comment