Mladost

Mladost.

Sledećeg meseca punim 22. Nije loše. Prošle godine me uhvatila panika je dvadeset i dve znači samo osam godina do famoznog tridesetog rođendana, do trenutka kada bi trebalo da budem odrasla, odgovorna, zaposlena supruga i majka jednog deteta. 

I onda se desi život. Neke neočekivane situacije, prilagođavanje na iste i evo me, sledećeg meseca punim 22 i imam potpuno drugačiji plan. 

Imala sam prilike da upoznam ljude različitog kova, različitog porekla i različitog pogleda na svet i moj zaključak se svodi na sledeće - ove godine su najbolje da se iskoristi svaka prilika koja naleti i da se iscedi iz nje sve što može. Svaki period nosi nešto posebno, a za većinu je ovo dosta bezbrižan period, bez obaveza prema drugim osobama. I, naravno da treba da se iskoristi svaki slobodan trenutak i da se ugrabi svaka šansa za drugačijim danom. U suprotnosti, sa pedeset godina žalimo svaku promašenu priliku, osećamo se kao promašen slučaj i tu energiju prenosimo na druge. Nema ništa tužnije od nezadovoljnog čoveka, i to čoveka koji je nezadovoljan samim sobom. 

Dakle, za sve postoji šansa i način, ako se zaista želi. Stoga, samo napred!