Amin!

Tata, šta je to bit Božića?
Ha, sine, neki ljudi misle da je bit Božića u tržišnoj-ekonomskoj eksploataciji, marketinškoj kompetenciji izražen kroz histeričnu kupovinu u lancima supermarketa. Vidiš, danas slavimo rođenje Isusa Krista. (Gitak tv, Božićni aid singl)

Ovih dana vlada kolektivno ludilo. Pardon, traje vreme božićnih i novogodišnjih praznika.
Ako bih rekla da je bit Božića provođenje vremena sa porodicom, to bi se moglo uzeti u obzir kao relativna tvrdnja. Da li je onda kupovina bit? Takođe relativno. Da li je zapravo srž svega ostala religija i samo rođenje Isusa? I previše relativno.

Postalo je pomalo žalosno čekati Božić. Jer, Isus svake godine umre, pa se opet rodi, i tako. Više ni Bogu nije interesantno. S druge strane, tu je uvek pritisak - te što bolju hranu spremiti, te srediti kuću, okititi jelku, okititi kuću, ako može, i psu isplesti džemper sa nekim snežnim trendi irvas motivom, pa onda pokloni za decu, muža, svekrvu, onog sestrića što viđamo kad izađe sa rehabilitacije, pa mu je potreban novac...

No, danas sam dočekala vrhunac ludosti. Mislim da se Pohvala ludosti ne može meriti sa ovim.
Naime, 6. januar je Badnje veče kod pravoslavnih hrišćana. Znači, ne samo kod Srba ili kod Rusa. Kod pravoslavnih vernika. Naravno, u ovoj izopačenoj državi biti pravoslavac znači biti Srbin, i po mogućnosti navijati za neki propali fudbalski klub svim srcem, i sve pisati ćirilicom apsolutno gramatički netačno, ali ћирилицом. Prva sam ta koja ne voli da tako bedno kategoriše ljude, ali sam večeras imala prilike prisustvovati nečemu krajnje žalosnom.
U centru grada su postavili binu sa natpisom Христос се роди! a ispred je bilo opšte narodno veselje sa pesmama koji ljudi zovu narodnim, a to su one iz predgrand ere. Naravno, da cela manifestacija bude na nivou, vatrometi i petarde na sve strane, a srpske zastave se vijore i ponosno nose kao Supermenov plašt.
Ono što je u celoj priči apsurdno jeste da je sve to upriličeno radi paljenja badnjaka. Samo, nekako, taj motiv se izgubio u dimu petardi i povicima narodnih masa.

Da se razumemo na kraju, nije da ja mrzim pravoslavce ili Srbe. Ne, ja samo mrzim bilo koji vid ekstremizma, pa makar to bio i Hindus, katolik, strejt, gej, Albanac, Hrvat, šišmiš, motorna testera i tako dalje.

Na kraju bih volela da završim sa jednom divnom definicijom sa Vukajlije.

Uživajte u praznicima!