Juče sam otišla na svoj profil na Twitter-u, što ne praktikujem. Posle dužeg vremena, naletela sam na ovo - Još 249 dana do Nove godine. xD Hm, jej...
To je cvrkut moje prijateljice. Iskreno, meni je to bio šamar. Direktno u mozak. Prvo što mi je palo na pamet je bila smrt, jer, zaista, izdržati još 294 dana do Nove godine, a zatim sve ispočetka... Previše je. U svakom smislu.
To je još toliko mučenja do Nove godine da me uhvati muka čim se setim. Dalje, čak i kada stignem tamo, moram sve ispočetka, opet januar, opet februar, opet mart, opet april... I tako u nedogled.
To ponavljanje me izluđuje, zaista. Taman nešto postigneš i onda sve ispočetka. Pomisao na novi početak me dotuče pre tog početka. Ne mogu tako.
Živim da bih živela, a to nije život.
Don't fear the reaper.
3 comments:
Svaki čovek je uvek na gubitku.
Gubiš vreme, gubiš živce, gubiš strpljenje, radost, želju za životom, ... i taman kad misliš da si nešto uradila, umreš. Tragika života.
Hm, mene ne muči to kroz to što su meseci repetitive, već sve u životu! Pomučiš se za nešto, bude zabavno, a onda ode u kurac, pa izgubiš. Pa ispočetka sa nečim ili nekim drugim..
A šta mu možeš? To je život. Dobro je dok god možeš da čekaš. Nemojte biti baš toliko pesimistični!
Post a Comment