Sumorno jutro

Nedostajala sam vam, znam. E, pa, da se iskupim, imam dve priče za vas u jednom postu, kako bi profesor istorije rekao, mali dajdžest.

Kraljević i prosjak

Da biste razumeli ovo, morate da znate dve sitnice:

1. Fail (značenje ćete da shvatite iz linka)
2. nisam jutarnji tip, i treba mi pola sata da redovno progledam

Naime, ponedeljak mi dosta teško pada. Činjenica da je početak radne nedelje je dosta poražavajuća, a još sam i prepodnevna smena, pa mi čas u pola osam izuzetno teško pada. Ovih dana je još i vreme veoma žalosno, ujutru je obično gusta magla sa kišom i vetrom.
Uglavnom, znajući sve to, spremila sam se za još jedan dan pobede i krenula ka školi držeći kišobran u ruci.

Bez obzira što grad počinje da se budi, moja duša još uvek spava. Tek se negde na pola puta razbuđujem i shvatam šta se dešava. U takvim trenucima ne pokazujem neke filozofske tendencije.
Uskoro sam se našla ispred pešačkog prelaza čekajući zeleno, dok je kiša padala. Iza jednog ćoška se pojavio neki momak, gurajući bicikl, a na zadnjem točku mu se vukao kao neki konac. Već sam krenula da vadim mobilni da napišem mojoj prijateljici poruku kakav sam fail videla, kada sam još nešto ugledala.

Naime, zbog još blage nerazbuđenosti, moje čulo vida nije registrovalo da je tom momku spao lanac sa bicikle. U tom trenutku sam se osetila zaista loše, a posle par sekundi kasnije još gore, jer sam videla da je taj momak imao jednu zavrnutu nogavicu i go list na toj hladnoći!

Tada me ledena kapljica kiše pogodila u čelo i konačno sam se razbudila.
Preostali deo puta do škole je bio kao hod srama.
Sve vreme sam razmišljala o tom momku, upoređivala naša jutra tog dana. Probudila sam se u relativno toploj sobi, obukla sam čistu i suvu odeću, krenula sam peške do škole, noseći kišobran da ne bih pokisla. Za razliku od njega, meni je dan bolje počeo, a krenula sam sa negativnim stavom.

Ne bih da pomislite da je ovo apel da pomažete manje nesrećnim ljudima učlanjujući se u grupe na Facebook-u, niti ga zaustavljate te ljude na ulici i da mi pružate pomoć (vrlo lako se može postići negativan efekat), nego se samo zapitajte da li je vaš loš dan zaista toliko loš.