Upozoreni ste na izlive.
Pre svega, smatram da ne živim u Americi. Ni blizu. Niti se moj život svodi na američke vrednosti, niti imam američki san.
Ali, nažalost, neki pokušavaju da prekopiraju taj svet večitih ideja kao što je Demiurg kopirao i stvorio ovaj naš svet (Platonovo shvatanje). Uglavnom, u ovakvoj učmaloj sredini u kakvoj živimo (kao da to nije dovoljno samo po sebi), se javljaju tipični američki nasilnici u osnovnim školama i tipične fenserke koje vređaju štrebere.
Prva priča se odnosi na mog brata. Realno, on je oduvek bio naklonjen umetnosti (svira), nikada se nije bavio sportom i možda najbitnije, on je veoma mršav i ne baš visok, onako, srednjeg rasta. Tako senzibilan, uvek je predmet poruge i najgore sprdnje, a kao što nam je poznato iz američkih filmova i serija, oni koji se rugaju su uvek glupi i sportisti (jocks).
Naravno, on se nosi time, kao što se i oni u američkim serijama nose - trpi. Ali, nisam ni mogla da slutim da bi neko mogao da ga sačeka iza sale i pretuče kao što su uradili danas. Zahvaljujući tom pukom kopiranju nasilnika, lepše rečeno, bully-a (pošto, je l' te, poštujemo američku tradiciju), on sada ima modricu na obrazu i na stomaku.
Iskreno, pitam se, koji degenerik može da sačeka nekoga iza sale i da slabijeg od sebe lupi? Očigledno neko ko nema hrabrosti ili muda da se suprotstavi jačem. Uostalom, ovo je Amerika, a tako se u Americi radi.
Druga sekvenca je priča o meni. Naime, bavim se debatom i zaista volim da debatujem. Kada govorim, to me ispunjava maksimalno i vidi se da uživam u tome. Prijavila sam se za govorničko takmičenje da bih isprobala sebe, tj. da bih videla da li me i to ispunjava na isti način kao i debata. Pobedila sam i mislila sam da je bio dobar govor i dosta sam se dobro osećala.
Međutim, na moje insistiranje, prijateljica mi je sutradan rekla kako je jedna zlobna fenserska kučka rekla da koliko sam pametna, toliko sam i ružna.
Isprva nisam shvatila zašto bi iko rekao nešto tako zlobno i ružno za mene, a da pri tome ja nisam ništa loše uradila toj osobi. Tada sam uvidela da se takvima osobama ceo dan sastoji iz takvih uvreda, spletkarenja, odlaska u solarijum i razmatranja koju odeću da obuče na večerašnjem rođendanu.
Isto tako sam i shvatila da sam ja iznad toga. Meni ceo dan ne prođe u tome, imam nekih uspeha za razliku od takvih osoba i sve u svemu, razlikujem se. Uostalom, ako već pratimo šablon grupe devojka koje su teške kučke i fenserke, onda svi znamo da ona luzerka, štreberka na maturi uvek završi sa najzgodnijem dečkom. Thumbs up!
Na kraju, zašto nam je sve to potrebno? Zar smo zaista toliko siromašni da moramo druge nacije da kopiramo? Nije li lepota u raznovrsnosti? U drugačijim idejama i pristupima? Zar ne bi trebalo da slavimo tu razliku, umesto što se bespokorno povinujemo jednom jedinom običaju?
Uvek može bolje.
5 comments:
Ne mogu da verujem.. Stvarno su mu to uradili? Jebem ti glupu drzavu.
A ovo za to sto su pricale o tebi.. Opusti se, i ja se drogiram, i u vezi sam sa razrednim, i ko zna sta sve ne.:D
Kad bismo mi koji se razlikujemo bili prihvaceni, onda bi svi ostali pratili taj sablon pa bi hteli i oni da se razlikuju i garant bi izmislili neki Grand No.2 ili nesto slicno tome. Tako da, budi srecna sto se ne uklapas medju kretene. :)
Srećna sam ja, daleko od toga, nego je apsurdno što neki ljude žive američkim načinom života, a svesni su da ovo nije Amerika.
Ivana, mozda te ne poznajem mnogo, ali dovoljno da mogu da zakljucim da si devojka koja poseduje mnoge kvalitete.
Stoga zelim da ti kazem upravo ono sto si i sama napisala. Takvim glupostima kao sto su tracarenja i slicno, nikad ne treba pridavati znacaj. To rade samo osobe koje ne poseduju nikakve druge kvalitete, pa zele na drugi nacin da dobiju na znacaju.
Zao mi je sto se to dogodilo tvom bratu. Nazalost, danasnji svet je veoma surov i svako mora sam da nauci da se bori za svoje mesto. Fizicki slabije osobe uvek ce biti prve na udaru.
I daa... Amerika je velika i mocna drzava. Uvek ce naci nacin da prenese svoj uticaj na sve strane sveta. Mislim da je svako od nas, svesno ili nesvesno, hteo ili ne hteo, poprimio neke osobine od Amera. To ne treba da te opterecuje, dok god ti sama cuvas svoju prirodnost i indvidualnost.
Naravno, Milice, ali je problem, što svi prihvataju te vrednosti, umesto da sami stvorimo naše. Smatram da je to ubedljivo najveći problem - bez vrednosti ti nemaš jasnu konstrukciju koja treba da čvrsto stoji i postoji.
A slabiji su uvek duhovno jači. :D
I, hvala za komplment. ;)
Ако погледаш околину, увидећеш да има још доста особа попут тебе или мене, који желе да сачувају старе вредности и не потпадну под утицај.
Нажалост, понекад није корисно бити само духовно јак.
Нема на чему :)
Post a Comment