Pošto sam ušla u Novu godinu, ljudi su mi lepe želje poželeli i izrekli.
I, naravno, od tog trenutka smo se svi odjednom počeli melanholično priseća mog detinjstva, mojih neuspeha, nestašluka, ispunjenih dana, neprospavanih noći itd.
I sve to zahvaljujući činjenici da ću ja za četiri meseca imati osamnaest godina, biću punoletna, zakonski odgovorna za sebe i svoje postupke, prepuštena na milost i nemilost društvu XXI veka.
Da, postaću prava moderna žena, koja može sama da bude i da prati svoje snove, a da istovremeno bude neverovatno uspešna u svakoj oblasti.
Čim napunim osamnaest godina, automatski ću promeniti svoj život iz korena i orijentisaću se ka uspehu, jer, zamisli srama, da ja sa svojih osamnaest godina ne budem pun pogodak.
To materijalno, socijalno, psihološko, geografsko, etimološko, biblijsko, katarzično otcepljenje od meni poznatog sveta bi trebalo da proslavim što većom žurkom sa što više pijanih ljudi na njoj, jer, ja ću biti punoletna, a to odrasle i zrele osobe sa osamnaest godina rade.
Sada mi možete reći da sam jedna ogorčena i starmala osoba, ali nije tako. Barem ne u ovom trenutku.
Ovih dana me prati anksioznost i frustracija i bez iznenadnih fleš bekova iz mog detinjstva.
Smatram da osamnaest godina ne znači ništa. Zakonski je to regulisano jer je nekako moralo da bude. Ali osoba nije samostalna sve dok zavisi od roditelja, a zahvaljujući okolnostima u našoj zemlji, deca nisu samostalni i nezavisni do nekih tridesetih godina svog života. Tu, naravno, postoji i negativna strana - opet zbog specifične situacije naše zemlje, mnogi ljudi ne dožive svoju pedesetu godinu zbog raznoraznih stresova.
I, nekako mi se čini da imaju samo dvadeset godina da prožive svoj život, a to nije istina.
Nervira me što se svi vežu za tu zakonsku ili socijalno-ekonomsku granicu.
Znači, kada napunim osamnaest godina, to znači da više ne smem da gledam crtane filmove i da se zaglupljujem, nego treba da čitam sofisticirane knjige, da što aktivnije učestvujem u besmislenim političkim raspravama i da se oblačim otmeno, u skladu sa godinama? Da li to znači da treba da raskrstim sa svim svojim lošim navikama iz detinjstva i da preuzmem navike većine odraslih ljudi koji su izuzetno zreli sa svojih osamnaest godina?
Da li to znači da treba da se odreknem svog identiteta?
Ma neeeeee. Želim da ja nastavim da budem ja. Verujem, ako ne budem opterećena tim kobnim datumom (zaboga, nateraše me da zamrzim svoj omiljeni dan, datum mog rođenja), ja ću ostati ja. Ključ svakog uspeha - ponekad ne možeš više mozgati, prepusti se.
I... Imam još nešto da poželim sebi...
Molim te, nauči da kažeš ne.
I, naravno, od tog trenutka smo se svi odjednom počeli melanholično priseća mog detinjstva, mojih neuspeha, nestašluka, ispunjenih dana, neprospavanih noći itd.
I sve to zahvaljujući činjenici da ću ja za četiri meseca imati osamnaest godina, biću punoletna, zakonski odgovorna za sebe i svoje postupke, prepuštena na milost i nemilost društvu XXI veka.
Da, postaću prava moderna žena, koja može sama da bude i da prati svoje snove, a da istovremeno bude neverovatno uspešna u svakoj oblasti.
Čim napunim osamnaest godina, automatski ću promeniti svoj život iz korena i orijentisaću se ka uspehu, jer, zamisli srama, da ja sa svojih osamnaest godina ne budem pun pogodak.
To materijalno, socijalno, psihološko, geografsko, etimološko, biblijsko, katarzično otcepljenje od meni poznatog sveta bi trebalo da proslavim što većom žurkom sa što više pijanih ljudi na njoj, jer, ja ću biti punoletna, a to odrasle i zrele osobe sa osamnaest godina rade.
Sada mi možete reći da sam jedna ogorčena i starmala osoba, ali nije tako. Barem ne u ovom trenutku.
Ovih dana me prati anksioznost i frustracija i bez iznenadnih fleš bekova iz mog detinjstva.
Smatram da osamnaest godina ne znači ništa. Zakonski je to regulisano jer je nekako moralo da bude. Ali osoba nije samostalna sve dok zavisi od roditelja, a zahvaljujući okolnostima u našoj zemlji, deca nisu samostalni i nezavisni do nekih tridesetih godina svog života. Tu, naravno, postoji i negativna strana - opet zbog specifične situacije naše zemlje, mnogi ljudi ne dožive svoju pedesetu godinu zbog raznoraznih stresova.
I, nekako mi se čini da imaju samo dvadeset godina da prožive svoj život, a to nije istina.
Nervira me što se svi vežu za tu zakonsku ili socijalno-ekonomsku granicu.
Znači, kada napunim osamnaest godina, to znači da više ne smem da gledam crtane filmove i da se zaglupljujem, nego treba da čitam sofisticirane knjige, da što aktivnije učestvujem u besmislenim političkim raspravama i da se oblačim otmeno, u skladu sa godinama? Da li to znači da treba da raskrstim sa svim svojim lošim navikama iz detinjstva i da preuzmem navike većine odraslih ljudi koji su izuzetno zreli sa svojih osamnaest godina?
Da li to znači da treba da se odreknem svog identiteta?
Ma neeeeee. Želim da ja nastavim da budem ja. Verujem, ako ne budem opterećena tim kobnim datumom (zaboga, nateraše me da zamrzim svoj omiljeni dan, datum mog rođenja), ja ću ostati ja. Ključ svakog uspeha - ponekad ne možeš više mozgati, prepusti se.
I... Imam još nešto da poželim sebi...
Molim te, nauči da kažeš ne.
4 comments:
Ljubomorna sam :$
O, Ivana.
Imam nesto da ti pozelim.
E, ovako:
Zelim ti da nikada ne odrastes. Da gledas Disney, i bar jos 50 puta odgledas onu placljivu teenage romansu.. Mjuzikl, sta li je. :)
Zelim ti jos puno female-bonding-a, jos puno ocena u skoli, i dobrih i losih. Da, da.(ne zelim ti lose ocene jer su moje takve, nego jer ces se, nadam se, onda truditi jos vise (just for the record))
Zelim ti manje stresa, a vise smeha i srece. Vidi, da ti je zivot za nijansu drugaciji nego sto je sada, on ne bi bio tvoj i ne bi bio tako jednistven. Zato se raduj svemu, svakom uspehu, i jos vise neuspehu, jer te zapravo neuspesi izgradjuju. A ja znam da ti nikada neces odustati.. No, skrenuh sa teme, ali znas na sta mislim. :)
Na kraju, zelim ti da uzivas u svakoj minuti, svakog dana, jer imas privilegiju da zivis i udises ovaj vazduh, pa makar on bio i onaj zagadjen kad prolazis Beogradskim putem. Sedi, opusti se. Tek je pocelo.
I molim te, sta je ovo "trabunjanja vecnog propaliteta"?? Brisi to odma'. Ako je neko propalitet ovde, onda sam to ja. :D
Nema preuzimanja uloga ko je propalitet. Svako može biti na svom blogu. XD
Teeny Tiny, hoću voćnu tortu za rođendan, samo crveno voće. Hvala. :)
Post a Comment