Thursday, April 7, 2011

Čudan je ovaj april.

Retko čega se mogu veoma jasno sećati iz detinjstva. Obično su to neke sekvence koje ne traju duže od par sekundi. Imam izlomljeno sećanje.

Jedino čega se jasno sećam jeste period kad sam imala oko šest, sedam godina. Zapravo, nije ni period, nego određena radnja koja se ponavljala. Na lokalnoj televiziji su pred vesti puštali blok pesama Enye. Tata bi me uvek pozvao da sednem pored njega. Kada bih se smestila, tata bi pojačao tv i počeo da mumla tekst. Tek sam kasnije uvidela da je to mumljanje, s obzirom da moj tata ne zna tekstove, pogotovo na irskom. Uglavnom, sedeli bismo na trosedu i gledali u taj tv. Iskreno, meni je to bilo mnogo dugo. Još uvek imam osećaj da je to trajalo oko sat vremena, iako mi isustvo i razum govore da je to trajalo mnogo manje. Tata bi povremeno rekao kako je Enya lepa žena. Kako ima kvalitetne i lepe spotove. Kako ima divan glas. I kako je lepa žena. Mislim da je Orinoco flow najviše voleo.

Otišla sam da poslušam neku pesmu što mi je prijatelj poslao. Nije me oduševila. Pomislila sam šta bih mogla da poslušam u susret ovom divnom danu. Mahinalno sam ukucala Caribbean Blue.
Suze su potekle.
Valjda sam se setila te slike iz detinjstva.


Nekako... Fali mi da bude mala i zaštićena. Život za odrasle je daleko uzbudljiv, ali, isto toliko i naporan u nekim segmentima. Da mi je barem na sat sklupčati se pored tata i gledati spotove dok on govori kako je ona lepa.

Only if.


5 comments:

Anonymous said...

hhm..da.cesto i ja pozelim da na neko vrijeme odletim u taj divni bezbrizni period zivota - djetinjstvo.i onda se pitam zasto bih odlazila?trazim odgovor u sebi i ne svidi mi se sto nadjem...mozda, pa necu reci nezadovoljstvo sadasjim vremenom, vec ceznja sto ono nije bolje.kao sto je nekada bilo.i uvijek me taj april i mj i jun zadsi kad god se javi ceznja.samo me strah da ti aprili ne postanu cesci.valjda nece.
inspirisu tvoji tekstovi. :-)
katarina

Ivana said...

Mislim da je upravo ta bezbrižnost ono što mi najviše nedostaje. Nije da su onda ruže cvetale, ali, jednostavno, nemam pojam o lošem u okviru tog vremena.

Ako te mogu utešiti, nostalgija brzo prođe. Ali, s druge strane, ume da bude česta.

Hvala. :)

Anonymous said...

da,dobro si primijetila,nije postojao taj los okvir.pretpostavljam da si mladja od mene,ja sam 78 godiste,tako da su to stvarno bila VREMENA.

samim tim sto vidim da ima ljudi kojima nostalgija nije strana,bude mi lakse.
;-)
k

Ivana said...

Samo nekih 13 godina mlađa. ;)

Eto, barem nekako da pomognem. :)

Anonymous said...

:-)