Friday, February 19, 2010

19. dan Borhesovog meseca

Danas ste zahvalni Tini što je izabrala odrednicu tuga. Što se tiče same misli, moram da priznam, da sam i ja mnogo tvrdoglava, ali, na kraju, moje izvojevane pobede u diskusiji nisu toliko bitne kao mogućnost da još neko iskaže svoje mišljenje u diskusiji. Da, ako se zapitate kakve veze ima slika sa postom, ne bih umela da vam odgovorim. Neuroni su čudo.

TUGA

Imao sam mnogo tužnih trenutaka. Tri dana posle smrti moje majke bio sam ophrvan tugom koja se pojavila u obliku griže savesti. Tek kada neko umre, čovek shvati da se nije nimalo potrudio da bude bolji prema njemu dok je bio živ. U suštini je malo potrebno da bismo bili bolji prema svojoj okolini, ali ljudi više vole da se posvećuju sitnim problemima. Ja, na primer, uvek nastojim da budem u pravu kada diskutujem. Bilo bi mnogo bolje i učtivije da pustim i druge da budu u pravu (1981).


(Zahvalan sam i iznenađen, jer smatram da ono što pišem ne zaslužuje toliku pažnju.)

3 comments:

Tina said...

Oduševljena sam. A, budimo iskreni, u poslednje vreme ništa me ne osuševljava.
Prvo, slika. Pun pogodak. Izgleda da neuroni jesu čudo, jer ako pitaš mene, slika se i više nego uklapa.
Što se tiče samog pojma, šta reći.. Borhes. Stvarno je neopipljiv. Onaj koji se usudi da se nađe pametan i krene da dobija proliv reči kako bi ga opisao, uopčte ne zna ništa o njemu. Hvala ti, Ivana, što si me upoznala sa Borhesom.

S.W.C. said...

Ubo ga je sa ovom Tugom rly.

Ivana said...

Drago mi je da ti se sve sviđa. :)
I, Borhes uvek ubode. xD