Wednesday, December 2, 2009

Prepuklo mi srce bačko.

Nisam nacionalista, niti separatista. Samo volim moju Vojvodinu, njen Srem, njen Banat i njenu Bačku, kao i njene ravnice na kojima ležim, njeno Sunce koje me greje, njeni vetrovi koji mi šibaju lice, njene šume koje život čine lakšim, njene vode koje inspirišu i njeno nebo koje se spaja sa ravnicama i čini savršenstvo.

Ipak, mislim da je Miroslav Antić mnogo bolje to rekao.

VOJVODINA

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i vinsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti, što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!
Verujem vo jedinu i vo jed i vo inu
ravnicu - mater moju i zapljuvanu i svetu,
tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu,
i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu
a slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i miriše
blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše
i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile,
pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova,
i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile,
a ona rominja i tinja i survava se sa krova
sva toržestvena i rožestvena od lepote i rugla
i kao srce mokra i kao srce okrugla.
Jao, ravnico zlosutnico! Zlatna sačmo u sisi!
Jao, svevišnja moja iz birtija i crkava!
Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiš
i pozlaćena i plaćena i detinjasta i lukava,
a tako sasvim sveta i zlikovačka i lomna,
i kao nebo niska, i kao nebo ogromna.

II

Volim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenasa, vršidbenu i zadušničku,
smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branile golim šakama,
pa su je brali i ždrali rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi i kleli i psovali i plakali.
Tu Vojvodinu bogomoljačku, i bezbožnicku, i vinsku,
belu od jaganjaca, crnu od paljevina.
Tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko u brkovima nije imao gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav.
Volim je, jer smo svi široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni suludih, rumenih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

III

Muču steoni vinogradi. Peni se jesen u kacama.
Rdaju po bespućima vetrovi sa kutnjacima masnim od slanine.
Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu.
A krstovi najveće drveće. A grobovi najviše planine.
Na usni tamjan i kanfora. Nozdrva od bosiljka bela.
Zubi utrnuli od bećaraca i truli od opela.
Jao, ravnico! Jao, krtico! Jao, bezglava tico!
Moja žetvo i žito. Moja kletvo i tugo.
I jao, Vojvodino - gladna godino, i Vojvodino - dugo.
Širok Dunav. Široke pustare. Široko garavo oko.
Od svetog Čarnojevića, do svetog skeledžije na Tisi,
oče naš u opancima, u katancima i lancima,
oče naš iže jesi i iže nisi.

IV

I volim je prosjačku, pred crkvama, nedeljama, u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i harmonikašku, čas raspusnu, čas pitomu
i birtijašku što osvanjiva štucajuci pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmedsku sa tuđim barjacima pred četama
K.U.K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana,
i Vojvodinu solunsku i krfsku pod bajonetima,
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama.
Pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku kad je oktobra donela proleće selima.
Volim je koliko je zla i dobra.Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda u kosi drveća njenog!
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.

V

Lete nad Fruškom Gorom, nad tornjevima, nad đermovima
nekolmovani paorski anđeli bez krila i oreola.
Lete do zvezda i vraćaju se sa zvezda lepi, mrtvi i šašavi,
sa ufitiljenim brkovima, u gaćama od šest pola.
Lete sa glavom crvenom kao raspuknuta lubenica.
Sa obrazima od licidarskih lutaka i jezikom od koljiva.
Leti Panonija hiljadu puta zaklana i uvek najlepše živa,
Panonija što prašta i što se iz groba seća,
sva od praporaca i dukata sva mnogo srneća i kereća.
Jao, ravnico! Jao, česnico! Jao, vodo i travo!
Jao, sve moje plavo, drveno od krstova i krvavo i pravo!
Jao, žuto od snopova, od mrtvaca, od sunca i od sveca!
I jao, šareno od vina, od violina, od sukanja i cveća!
Ja tebe nožem i hlebom. Ti mene solju i satarom.
Ja tebe nogom i bogom. Ti mene ruzmarinom i materom.
Jednu zob zobali, jednako groba dobili,
Jednako se oplodili i rodili i prodali.
Četir konja debela u pesmu si uprezala!
Četir strane sveta u pupak si nam uvezala!
Ej, Vojvodino od plača, od đubreta i od kolača,
a vere četir, a peta ciganska, a šesta iz tambure riče !
I svi mi na sramotu lice! I svi mi na boga lice!

VI

Zaigraj, zavitlaj zemljo, lepoto bosonoga,
nevesto moja najlepša u dronjcima i plaču,
ti što se moliš bogu i ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje! Diži čaše! Razbij astale šakom!
Zapevaj preko njiva, neka zabride kosti!
Volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te, volim, oprosti,
ti, od ponosa i stida, od đunđuva i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut zubat smeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski, bunjevački i lički preko dalekih njiva!
I tako do smaka sveta, najteža zemljo moja,
sa ukusom muškatla, krvi, hleba i saća!
Od paorske sam lepote, radosti, psovki i znoja.
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

Miroslav Antić


Moja Vojvodina

22 comments:

S.W.C. said...

E, razbila si slikom na kraju još! :)

Ivana said...

Sviđaju mi se makovi. :D

Inače, skontah da niko neće čitati, jer je dugačko, ali vredi...

SMiliCa said...

Volim je i ja...a najvise od svega volim svoj grad...i selo u kom sam odrasla :)

Ivana said...

To je rodna gruda. :D

S.W.C. said...

Jebite se, ja mrzim Suboticu. Ali OK. Ima tu finih stvari, I agree. :D

S.W.C. said...

Hc me iznenadilo ono za Little Nickyja :D

Anonymous said...

Pazi, nije da ne bih volela da moj rodni grad nije nešto veći. Takođe, volela bih da je malo više prometniji.
Ali, arhitektura je divna i tako ima nešto specijalno u sebi.
Što se tiče ljudi, oni su smeće.

A to za LN, je isto kao i za Morton Benson rečnik. :P

Naive

Владимир Нимчевић said...

Vojvodino, Vojvodino što si tako ravna? E, javio se jedan lokal patriot :) Ko ne voli rodni kraj, selo svoje taj ne voli ni svoju zemlju, Srbiju :)

Anonymous said...

Pesmu sam stavila najviše zbog otegnutnog govora. Znaš, svi se stide našeg govora, kao previše je otegnut. Pa, radije bih da tako pričam, nego da mešam padeže ili naglašavam pogrešno. I nikada me neće biti sramota. :D


Naive

Владимир Нимчевић said...

Ko to kaže, ko to laže? Možda onim brđanima dosadi dok nas slušaju, ali bolje da nas slušaju inače ima da jedu suvih šljiva, kao u romanu Vreme smrti xD Jesi li poslušala pesmu "Vojvodino, Vojvodino što si tako ravna" od Grive? Jako je dobra, poslušaj je! I hvala ti što si me ovim tekstom podsetila na Antića! :) Zbilja se divim takvim ljudima!

Ivana said...

Svi koji ne vole naš naglasak. :D
(na kampovima je to tema razgovora :P)
I, nema na čemu, tu sam da podsećam, inače bi ovaj blog odavno bio izbrisan. xD

Владимир Нимчевић said...

Ne vole? Kako možeš da ne voliš nečiji naglasak? Ej, kad ja mogu donekle Šopove da razumem i kad se meni taj njihov govor sviđa (Zona Zamfirova tako priča), kako onda neko može reći da mu se ne sviđa govor njegovog zemljaka sa severa? Taj sigurno nikada nije prešao Dunav i Savu, a kamoli zašao u Suboticu.

Jeste možda da je kod nekih Vojvođana govor otegnut, primer ja, ti i još jedna cura iz mog razreda. Ja sam inače spor u svemu pa i u govoru :) a ona cura iz mog razreda, e ta tek što je spora, kad priča razvlači reči, na kraju ispade da je za nepunih minuta rekla jedna rečenicu xD

Osim Vojvodine posebno mi se sviđa mentalitet ljudi iz Istočne Srbije, to su oni okruzi koje smo oslobodili 1878: Niški, Vranjski, Pirotski i Toplički i one koje smo dobili Nejskim ugovorom od Bugarske, to su tkz. zapadne provincije, Bosilegrad i Dmitrovgrad (Caribrod). Mislim jednom da odem tako, u Dmitrovgrad da vidim kako je tamo ili možda u Bosilegrad, to je skroz drugom kraju Srbije, na granici sa Makedonijom i Bugarksom.

Inače ja pišem maturski na temu srpsko-bugarksi rat te sam stoga upoznat sa nekim novim geografskim pojmovima xD

Ti iz čega pišeš?

Ivana said...

Pa, realno, ja smatram da moj govor nije toliko otegnut. Ali, naprosto, kada sedim pored nekog Nišlije, vidi se razlika. Ipak, u tome je lepota! Biti različit i razumeti razlike. :D

Hahaha, kako si mi fino objasnio, kao da nikada nisam imala istoriju i geografiju. :P Šalu na stranu, volela bih da posetim Zapadnu Srbiju, a pored toga rimske gradove u Srbiji. ;)

I, pišem iz istorije - Španija u XVI veku; užasno me mrzi. :P

Владимир Нимчевић said...

Ne treba ti Nišlija, dovoljan ti je i jedan Bunjevac, onaj pravi, izvorni, koji odmalena priča ikavicom pa ćeš da vidiš kako zna da zbrzi, ja prosto moram da načuljim uši da bi ga razumeo, znaju jako brzo da pričaju xD

He-he xD za svaki slučaj, mada sam siguran da i ti to znaš.

Španija u XVI veku? Volim to razdoblje - renesansa, konkvistadori, Novi Svet, rat za prevlast Italije...Malčice je obimna, nije li? Ima mnogo toga da se radi. Ja imam srpsko-bugarski rat 1885 xD Pišem samo o jednoj godini eventualno se vraćam kroz retrospekciju u godinu 1883, pominjem Bregovo i Timočku bunu. Još se nisam mrdnuo od tumačenja dokumenata i onih diplomatskih ugovora, nabavio sam mnogo literature tako da mi neće biti problem. Jedino, eto, što je tema malo nesimpatična, jer smo se u tom ratu ne tako lepo proveli xD Ali nisam ja kriv što smo izgubili xD Nego meni nisu jasni oni koji pišu npr. o balkanskim ratovima, Stogodišnjem ratu, o nekim širokim temama, ja sam se tu suzio na samo jednu godinu i to je previše, a šta reći za onoga koji piše Mikensku civilazaciju? xD

Ivana said...

Evo, ja sam baš imala obrnutih situacija sa Bunjevcima.
Što se tiče maturskog, pa, meni taj deo nije drag, ni najmanje. Ama baš ništa ne volim, sve mi je negativno. Uništavanje civilizacija, Karlo V koji je sve nasledio, i povrh svega, jezuiti i lomačice.

Htela sam da pišem o Keltima ili JFK-u, ali mi profesor nije dao. Verujem da oni koji imaju obimne teme, pišu veoma uopšteno.

Владимир Нимчевић said...

Ma, ne volim ja to :) zbuniš se bre kod takvih tema, ne znaš šta je važno, a šta ne.

A šta ćeš. U svakom dobu ima nečeg lošeg poput tih jezuita, konkvistadora, ali eto ja gledam malo s vedrije strane :D

A pazi ovo, bejah ja u biiblioteci i nađoh jednu knjigu od jednog očevica rata o kojem ću pisat, e knjiga je 1908 godište - samo tako je očuvana, niko je nije čitao, ima oko 2000 strana,mislim da je neću uopšte koristiti jer je previše pisana u stilu autobiografskog romana.

Ivana said...

Ipak, i dalje ne volim to. xD Inače, mislila sam da podelim maturski rad na opšte i onda da se osvrnem na Karla V i Filipa II i to je to. :D

Zašto da ne ta knjiga? Mislim, ovaj što pišemo iz istorije, uopšte ne možeš uneti sebe, onako, nekako mi je suviše bezličan rad, pa makar onda tog čoveka unesi. :D

Anonymous said...
This comment has been removed by a blog administrator.
Владимир Нимчевић said...

Ajoj, pa čuj :D onda bi se maturskim bavio mesecima! Neka, ovako je najbolje :) Imam pet knjiga, i ovako je previše lično, jer je kralj Milan na kraju plakao kao malo dete :( Jadnik, izveslaše ga Bugari, potcenio ih je, nisu oni prosti baštovani.

Šta je ovo? Nečiji kometar zbrisan? Neki besan tip, pretpostavljam :) Zašto smo mi Vojvođani na meti napada? Kad bi ti mamlazi mogli samo shvatiti da je statut i pre postojao samo što ga nisu potvrdili u Skupštini, ili gde već, formalno, nego je postojao onako, kao nepisano pravilo. Znalo se da je Vojvodina AP. A sad je nekima po palo tako teško pa porede taj statut kao korak ka separatizmu, porede ga sa sporazumom Cvetković-Maček, da je Dučić živ izbljuvo bi nas samo tako. Čitala si možda Jugoslovensku ideologiju od Dučića? Ako nisi nemoj.

Ivana said...

Da te odmah oneduševim, to je bio bot, a ne neki besni. :P

Ja imam dve knjige i obe su Istorija Španije xD

Владимир Нимчевић said...

Ha, stvarno? Ja se odmah pripremio da uzvratim udarac, neka, neka treba uvek biti u pripravnosti, mene je napao jedan tip i vređao me za separatizam xD

Super, nije li to malo?

Ivana said...

Profesor je rekao da uzmem dve knjige, i jednu mi on dao, a drugu sam kupila. Nekako mi se čini da je i ovo previše.