Tuesday, December 18, 2007

Zlatna sredina

Juče (17. XII 2007.) sam ustala relativno kasno. Želala sam da ponovim istoriju, naučim još ono što mi je preostalo za današnji test, i još ako latinski mogu. Računala sam da ću fiziku da ponovim dok budem išla u školu, jer sam učila za kontrolni, pa je trebalo samo da ponovim.

Malo sam kasnila sa rasporedom, pa sam sve ubrzano radila. Kada mi je sve to postalo dosadno, tražila sam zabavu na televiziji. I našla sam je. Još jedna epizoda Mythbusters-a. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam zaista uživala i još sam naučila nešto novo. Kada bi naši profesori tako predavali!

Uglavnom, vreme je neumitno teklo i ja sam morala da požurim. Krenula sam u školu i usput u sebi ponavljala fiziku. Odlično sam znala prvih par lekcija, dok su neke bile u prilično katastrofalnom stanju.

Bilo mi je čudno što sam dosta rano stigla u školu, čak tri minuta pre početka časa, jer ja uvek kasnim i stižem na početak časa.

Učionica je bila prazna i znala sam da je to zbog činjenice da nam je prvi čas fizika, a drugi istorija. Oko jedanaest učenika je falilo...

Profesorica fizike je došla na čas, zapisala sve odsutne i počela da proziva. Tako, ide sa jedne stranice dnevnika, na drugu. Svako koga prozove, nije u školi. Krene na prvu stranicu, prođe prvu i krene na drugu stranicu dnevnika. Tamo se ja nalazim. U sebi mislim da samo ne stane na meni, jer sam gotova. I taman dođe na moje ime, a ja samo molim Boga da se pomeri sa mog imena. Ono, prozove me. Bila sam oduševljena i tako sam otišla da odgovaram. Postavi mi prvo pitanje termodinamika, i ja pomislim kako dobro jer ja to znam, kada blokiram... Nisam se mogla setiti ničega. Ne znam odakle da počnem, ne znam šta prvo da kažem. Ona me pita šta nije u redu, a ja joj kažem da se ne mogu setiti odakle da počnem. Prijatelji su mi šaputali, ali, bezveze, jer ja ne mogu da sastavim smislenu rečenicu. Pita me unutrašnju energiju. To sam najbolje znala, ali reči nikako da krenu iz mene. Pita me količinu toplote, a ja samo napisala formulu. Skroz sam blokirala....
Posle toga me je pitala toplotne motore i tu su mi reči navirale, nisam znala šta ću pre da kažem. Tako sam se osećala loše, jer sam to baš učila, a sada ni rečenicu ne mogu da sastavim. Na kraju me pitala fluide i tu sam jedva nešto prozborila. Na kraju me posalala na mesto i dala mi je tri. Drugi su se izvinili, ili im je jedinice upisala u njenu svesku, a ja direktno u dnevnik. Osećala sam se jako loše, bez obzira što znam da ću sledeći čas da rasturim odgovaranje, nije mi se svideo osećaj kada blokiram ili kada mi reči naviru bez smisla.

Uglavnom, sve se to završilo i na redu je bila istorija. Profesor je zaboravio da mi napravi specijalnu grupu koju mi je obećao, pa sam pisala običnu, kao ostatak odelenja. Samo, problem je bio u tome što su obične grupe gradivo iz sveske, a ja sam učila iz knjige za takmičenje. Bez obzira što mi je rekao da rešim ono što znam, ne volim kada mi se tako nešto desi. Prošli put mi je rekao da pišem iz sveske, pa mi je dao test iz knjige... Međutim, to nije sve. Prvo mi je dao jednu običnu grupu, a zatim još dve. Što znači da sam imala tri grupe da uradim.

Konačno je došao i veliki odmor. Razmišljala sam šta ću da uradim sa latinskim, pošto mi nije sve bilo najjasnije. Usput, dok sam se vraćala u učionicu, mislila sam kako bi dobro bilo da na ruskom odgledamo do kraja Anu Karenjinu. I tako smo i učinili. Kada se film završio, ostalo je još tri minuta do kraja časa koje je profesorica iskoristila da bi nam približila Tolstojev život.

Vratili smo se u učionicu jer je bila matematika. Profesor je podelio kontrolne i dobila sam pet. To mi je bila treća ocena iz matematike.

I taj blok matematike je prošao. Sada je bio latinski. Prijateljica i ja smo odložile pismeni za sredu. To je treći dan u nedelji, a ovo je treći put da smo pomerili datum pismenog.

Posle toga je bilo fizičko. Iz sklekova sam dobila jedan, ali sam iz ciganskog točka dobila tri, posle trećeg pokušaja. I imaću trojku zaključenu. Na putu do kuće sam videla da u neposlatim porukama imam tri poruke.

Kada sam došla kući, gledala sam emisiju gde je pitanje bilo koliko serafimi imaju para krila. Pogodite koliko... Nije teško, imaju tri para krila.

A meni je omiljeni broj tri...

3 comments:

Anonymous said...

Kao što sam ti već rekla, nikad ne znaš šta ta trojka jednog dana može da ti znači dakle...drži se tog broja (i naravno, sedmice!).

Inače, nadam se da neće biti teško popraviti onu trojku.

S.W.C. said...

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga..



..a moram malo :P


P.S. Pozdrav imenjakinji :)

Ivana said...

Pamtim brojeve... :)
Poison Ivy, nemoj da sipaš so na ranu ;)
I nema nikakvog pozdravljanja, nisu ti ovo muzičke želje :P